У огранизацији Српског просвјетног и културног друштва ,,Просвјета“, а у оквиру манифестације ,,Вишњићеви дани“, у Центру за културу одржан је округли сто ,,Путеви и путокази Веселина Чајкановића“. Предавачи на округлом столу били су проф. др Бошко Сувајџић са Београдског универзитета, проф. др Саша Кнежевић са Филозофског факултета из Пала, проф. др Јелина Ђурковић са Педагошког факултета у Бијељини и мастер Јелена Калајџија из Народне библиотеке ,,Филип Вишњић“ Бијељина.



Професорица Јелина Ђурковић каже да је овај округли сто организован с циљем да се широј публици бар донекле приближи обимно дјело првог српског историчара религије, неправедно заборављеног, а изузетно важног како за српску религију, тако и за књижевност и културу. 

-Нашу културну и научну баштину својим дјелом значајно је обогатио Веселин Чајкановић. Овом угледном професору Београдског универзитета дугујемо и многе преводе  са класичних језика“,  рекла је професорица Ђурковић.

Веселин Чајкановић је најзначајнији истраживач народне религије прије Другог свјетског рата и један од најзначајнијих истраживача на том пољу уопште. Рођен је и умро у Београду ( 1881-1946). По образовању је био класични филолог, школовао се на Великој школи у Београду, а затим отишао на усавршавање у Нјемачку. Докторирао је у Минхену 1908. године, а по повратку у Београд постао је доцент за латински језик на Филозофском факултету, а касније и редовни професор и члан Академије наука. Када је 1922. године основан Богословни факултет, прешао је да тамо предаје упоредну историју религије.



Предавачи на округлом столу су истакли да се Чајкановић прије свега бавио српском народном религијом и митологијом. Како кажу, сваки озбиљнији истраживач у овој области мора да узме у обзир његове радове. Наиме, како наводе, Чајкановић се преко латинских пословица заинтересовао за српске, а оне су га постепено довеле до проучавања старих српских вјеровања.   

-Веселин Чајкановић, иначе поријеклом Сарајлија, јако пуно се бавио питањем српског поријекла и идентитета. Он је био један од најобразованијих научника, а своју научну дјелатност је развио у три правца: класична филологија, фолклор, те религија и митологија, и у сва три поља је постигао завидне резултате. Написао је дјела ,,Вергилије и његови савременици“, ,,О српском врховном богу“, ,,Мит и религија у Срба“, ,,Ријечник српских народних вјеровања о биљкама“, ,,Стара српска религија и митологија“. Његова ,,Сабрана дјела из српске религије и митологије“ објављена су 1994.“, наводи Саша Кнежевић.


​Семберија инфо - М. Решидовић