Послије двије изложбе отворене недавно у Музеју савремене умјетности у Београду и престоничкој Галерији Рима, Владимир Величковић окосница је и треће – у Галерији „Арте”, у простору у Светогорској 29.

До 15. новембра на тој адреси представљене су његове графике под називом „Визија гледања невидљивог”.
Како из ове галерије подсјећају, у протекле двије деценије имали су изузетно успјешну и продуктивну сарадњу са Владимиром Величковићем. Осврт на изложбу графичких отисака из 2015. године, када је публици представљен мали дио тог опуса, омогућио је боље позиционирање графике на овим просторима. Сублимација презентације Величковићевог стваралаштва остварена је на обимној ретропспективној изложби „Омаж Владимиру Величковићу” из 2020, када су презентовани радови у два галеријска простора. Сада, двије године након његове смрти, излаже се избор графичког опуса умјетника свјетског калибра који се у својој вишедеценијској плодној умјетничкој каријери остварио кроз различите стваралачке медије.

Како истиче Драго Ракочевић, кустос поставке, међу 30 графика које су приказане посебно мјесто заузима серија од 16 радова који представљају илустрације књиге „Алтенбуршки ораси”, за издања из 2003. године, француског аутора Андреа Малроа.

– Стваралаштво Владимира Величковића истиче компактност, вјерност тематском оквиру, способност умјетника да поред свог позива буде хроничар времена, опомињач, али и сурови реалиста који је бескомпромисно ангажован на оба поља, умјетничком и друштвеном, превазилази баријере.
​
У вишедеценијском стваралачком опусу његови графички отисци прожети су препознатљивим мотивима обезглављених ходача, скакача, гавранова, пацова, порођаја, кутија, Везалијусових анатомија, падова, лешева, измучених тијела, жичаних ограда, вјешала, пожара, згаришта, опустошених пејзажа протканих ништавилом и страхом. Они нам кроз јасан и прецизан потез остају урезани у оквире ума, па и када покушамо да их се ослободимо, они и даље остају присутни, баш као и сам њихов креатор – каже овај историчар умјетности.


Политика