Српска православна црква и вjерници славе празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познат као Света Петка. Овој светитељки, вjерници се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља.
Света Петка је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају 10. или почетком 11. века.

Потицала је из имућне и побожне породице. Замонашила се после смрти родитеља у цркви Свете Софије у Цариграду, где је добила име Параскева.

Према предању, многе године провела је у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. године, према једнима је отео, а према другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново.

Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.
Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. године у Цариград.

Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у Цркву Света три јерарха, где су и данас.

Света Петка сматра се заштитницом жена, болесних и сиромашних.

Вjерници јој се често моле за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Поштују је и неки нехришћански народи на истоку.

Поред храмова ове светице, често се налазе извори воде која лечи све који је узимају са вером у Бога и љубављу према овој светитељки. 

(РТС)