ЊЕЖНОСТ У ГРУБИМ ВРЕМЕНИМА
Седам представа из четири државе региона на фестивалу „Без превода” који ће у Ужицу бити одржан од 1. до 7. новембра
Треба да причамо о њежности увек и свуда. Живимо у тупим и грубим временима, у обезљуђеном добу, и данас је након свега за њежност крајње вријеме...
Овако слоган „Причај ми о њежности” и селекцију предстојећег 26. Југословенског фестивала „Без превода”, који се овдје одржава од 1. до 7. новембра, образлаже коселектор Бојан Муњин.
– У представама које смо одабрали за ово јесење позоришно окупљање у Ужицу тражили смо бар једно зрнце њежности, одсјај тог благог осећаја који људе враћа блискости и удаљује их од оштрих развалина стварности. Представе су различитог тематског и естетског проседеа, али у њима има довољно разлога да вјерујемо како свјетло топлине и емпатичности може бити јаче од тамне сјенке времена у коме живимо – написао је овај хрватски новинар и позоришни критичар.
Зато се Муњин, заједно с другим коселектором Зораном Стаматовићем (директором ужичког позоришта), опредијелио за седам ових представа из четири државе региона: фестивал 1. новембра отвара комад „Седам страхова” позоришта из Зенице по тексту Селведина Авдића у режији Селме Спахић, слиједи „Пучина” ЈДП-а редитеља Егона Савина по Нушићевом комаду, послије које наступа Хрватско народно казалиште Загреба у представи Ивана Пеновића „Знаш ти тко сам ја”. Сљедећа на репертоару је „Ђоконда” Црногорског народног позоришта у режији Душанке Беладе, потом комад „64” у режији Алисе Стојановић, који игра Атеље 212. Претпосљедње фестивалске вечери Народно позориште из Пирота приказује ауторски пројекат преминулог Игора Вука Торбице „Страх – једна топла људска прича”, а тачку на такмичарски дио смотре и надметање за фестивалске награде „Ардалионе” ставља „Зелена чоја Монтенегра” у режији Никите Миливојевића (копродукција БДП, Градског позоришта Подгорице и „Будва Град театра”).
На конференцији за медије у најави фестивала говорила је и градоначелница Ужица Јелена Раковић Радивојевић.
– Град Ужице, заједно са Народним позориштем, чини све да ова престижна културна манифестација сачува реноме који је током протеклих година стекла. Увијек напомињемо да може више и боље, томе стремимо и вјерујемо да ћемо у времену пред нама фестивал успјети да оснажимо новим садржајима – изјавила је градоначелница.
Према ријечима Зорана Стаматовића, све карте недавно пуштене у продају су продате и прије саопштавања фестивалског репертоара, што говори о великој подршци Ужичана овом позоришту и фестивалу „Без превода”.
– Учинићемо максималне напоре да што већи број људи види представе, покушаћемо и са преносима напољу, ако будемо добили права да људи и ван зграде виде директне преносе – најавио је директор ужичког театра. А његов први сарадник, умјетнички директор Немања Ранковић, поменуо је занимљив пратећи фестивалски програм: са трибином посвећеном поетици Игора Вука Торбице, изложбом у част Мише Станисављевића, промоцијама књига о позоришту и другим садржајима.
Треба да причамо о њежности увек и свуда. Живимо у тупим и грубим временима, у обезљуђеном добу, и данас је након свега за њежност крајње вријеме...
Овако слоган „Причај ми о њежности” и селекцију предстојећег 26. Југословенског фестивала „Без превода”, који се овдје одржава од 1. до 7. новембра, образлаже коселектор Бојан Муњин.
– У представама које смо одабрали за ово јесење позоришно окупљање у Ужицу тражили смо бар једно зрнце њежности, одсјај тог благог осећаја који људе враћа блискости и удаљује их од оштрих развалина стварности. Представе су различитог тематског и естетског проседеа, али у њима има довољно разлога да вјерујемо како свјетло топлине и емпатичности може бити јаче од тамне сјенке времена у коме живимо – написао је овај хрватски новинар и позоришни критичар.
Зато се Муњин, заједно с другим коселектором Зораном Стаматовићем (директором ужичког позоришта), опредијелио за седам ових представа из четири државе региона: фестивал 1. новембра отвара комад „Седам страхова” позоришта из Зенице по тексту Селведина Авдића у режији Селме Спахић, слиједи „Пучина” ЈДП-а редитеља Егона Савина по Нушићевом комаду, послије које наступа Хрватско народно казалиште Загреба у представи Ивана Пеновића „Знаш ти тко сам ја”. Сљедећа на репертоару је „Ђоконда” Црногорског народног позоришта у режији Душанке Беладе, потом комад „64” у режији Алисе Стојановић, који игра Атеље 212. Претпосљедње фестивалске вечери Народно позориште из Пирота приказује ауторски пројекат преминулог Игора Вука Торбице „Страх – једна топла људска прича”, а тачку на такмичарски дио смотре и надметање за фестивалске награде „Ардалионе” ставља „Зелена чоја Монтенегра” у режији Никите Миливојевића (копродукција БДП, Градског позоришта Подгорице и „Будва Град театра”).
На конференцији за медије у најави фестивала говорила је и градоначелница Ужица Јелена Раковић Радивојевић.
– Град Ужице, заједно са Народним позориштем, чини све да ова престижна културна манифестација сачува реноме који је током протеклих година стекла. Увијек напомињемо да може више и боље, томе стремимо и вјерујемо да ћемо у времену пред нама фестивал успјети да оснажимо новим садржајима – изјавила је градоначелница.
Према ријечима Зорана Стаматовића, све карте недавно пуштене у продају су продате и прије саопштавања фестивалског репертоара, што говори о великој подршци Ужичана овом позоришту и фестивалу „Без превода”.
– Учинићемо максималне напоре да што већи број људи види представе, покушаћемо и са преносима напољу, ако будемо добили права да људи и ван зграде виде директне преносе – најавио је директор ужичког театра. А његов први сарадник, умјетнички директор Немања Ранковић, поменуо је занимљив пратећи фестивалски програм: са трибином посвећеном поетици Игора Вука Торбице, изложбом у част Мише Станисављевића, промоцијама књига о позоришту и другим садржајима.
