Књигу можете читати или не читати, вољети или не вољети, али не можете забранити њено постојање у јавном простору, поручило је Српско књижевно друштво и позвало надлежне установе да обезбиједе неометан књижевни живот. Књиге треба да живе свој живот.

Српско књижевно друштво  је у свом саопштењу од 10. августа позвало све надлежне установе да обезбиједе неометано одвијање књижевног живота, а све његове учеснике да се суздрже од насиља и подстрекивања на насиље. Насиље и забране никада никоме ништа добро нису донијели. Чак ни онима који у њима учествују, на њих подстичу или иза њих стоје, истиче се.

Српско књижевно друштво у свом саопштењу подсјећа да је у  Аранђеловцу, 7. августа ове године, насилно онемогућено представљање књиге „Контраендорфин” Светислава Басаре и да је то учинила једна веома агресивна групација.

„Насилницима се није допао начин на који се у роману помињу Десанка Максимовић и Иво Андрић, понашајући се притом као басаријански ликови који показују забрињавајуће несхватање разлике између фикције и збиље, што је једна од најважнијих Басариних тема. Група насилника је себи дала за право да одређује којим књигама и писцима је допуштено да буду представљени, чак и да се појаве, у Аранђеловцу.

Група насилника је ускратила организаторима право да конципирају и одрже програм, Басари да представи своје књижевно дјело, а присутнима да чују аутора због кога су дошли. Од тога па до пребијања и ликвидација писаца и спаљивања књига, није далеко. Десанки Максимовић и Иви Андрићу ова врста одбране свакако није потребна. Потребна је онима који се иза њих заклањају.

Свако има право да му се књига или аутор не свиде, с добрим или лошим разлогом. Има право чак и да књижевност и њену логику не разумије, али нема право да своје неслагање, неразумевање или незнање испољава на насилан начин и угрожава туђа права и туђу безбједнодст. Књигу можете читати или не читати, волети или не волети, али не можете забранити њено постојање у јавном простору”, каже се још у саопштењу Српског књижевног друштва.

​Политика