СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ЊЕНИ ВЈЕРНИЦИ ДАНАС ПРОСЛАВЉАЈУ ИВАНДАН (ИВАЊДАН), ПРАЗНИК РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА. :: Semberija INFO ::

 

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ЊЕНИ ВЈЕРНИЦИ ДАНАС ПРОСЛАВЉАЈУ ИВАНДАН (ИВАЊДАН), ПРАЗНИК РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА.


О Ивањдану плету се вијенци од ивањског цвијећа, и њима се ките куће, стаје, капије…,а уочи тог дана, чобани пале брезове лиле (ватре), па обилазе торове и овце где чувају стоку, а затим се пењу на висове и играју свакојаке игре око пободених ватри. Ово паљење ватри доводи се у везу са паљењем бадњака уочи Божића, чиме се хоће рећи да зимско, божићно сунце не сија тако високо као љетње, ивањданско, нити онако топло грије.

Плетењем вијенаца жели се рећи да је природа у развоју дошла до своје највише тачке и да се тим вијенцима природа овјенчава. Мисли се да је Ивањдан толико велики празник да се сунце три пута заустави тог дана.

Ивањдан се може назвати и Дјевојачким празником јер је читав низ ритуала поверен девојкама. У многим нашим крајевима, ноћ уочи Ивандана дјевојке пале ивандањске ватре, беру цвијеће и траве, пјевају и плету вијенце. У виноградима се ништа не ради. Виноградари се чувају и да уђу у виноград три дана прије и три дана послије Ивањдана. Кажу да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Ивањдан се сматрао значајним празником и за њега је био везан читав низ обреда. Сматра се да ивањдански вијенци представљају Сунце.

У народу постоји обичај да се људи на Ивањдан братиме и куме ,,по Богу и светоме Јовану" стога што се Јован Криститељ, који је рођен на данашњи дан по старом рачунању времена, сматра узором карактерности и поштења.