Братов чувар: Турски филм на румунски начин :: Semberija INFO ::

 

Братов чувар: Турски филм на румунски начин


Филм"Братов чувар" курдског редитеља Ферита Карахана, који је премијерно приказан на филмском фестивалу у Берлину, у секцији Панорама, приказан је 24. јуна на 14. Фестивалу медитеранског филма у Сплиту. 
"Братов чувар" одводи гледатеља на исток Турске, у планине источне Анатолије, те куца на врата тамошњег интерната за курдске дјечаке.

Јусуф и Мемо (сјајне дебитантске дјечје улоге посебно Самета Јилдиза, али и Нурулаха Алаце) ученици су тог интерната обавијена снијегом. "Овдје снијежи пола године", каже неко и прецизира температуру од -15 степени. Хладно је и хладноћа допире с ове стране екрана захваљујући прецизној фотографији, толико да гледаоцу дође да се угрије уз пијуцкање врућег чаја, иако је љето.

На тако студену температуру дефинитивно није препоручљиво купање с хладном водом, посебно кад закаже гријање због смрзнутих цијеви, а управо то за казну добијају неки момчићи како би се санкционисала њихова свађа око сапуна. Један од њих је и Мемо којем ће најбољи пријатељ Јусуф пружити пешкир утјехе.

У репресивном интернату владају строга правила и само што турски учитељи не носе штапове да ударају дјецу која се скромно хране и купају једном седмично. Нема штапова, али има шамара и радо се дијеле, као да ће то ријешити све проблеме у каквима интернат грца. Невиност дјетињства прекрива дебели снијег.

Редитељ суптилно стаје на страну ученика према којима показује топлину док учитеље снима с дистанције у филму чија радња старта кад Мемо јутро након купања хладном водом пријави Јусуфу да се не осјећа добро. Малац нема снаге и једва се креће, боли га глава, у једном тренутку и поврати.
Учитељи испрва одмахују руком, мисле да му није ништа посебно и пошаљу га у квази-амбуланту у склопу интерната, гдје ће добити аспирин и то је то. Проћи ће дуго времена док се вођство интерната увјери да је ситуација озбиљна и да клинцу, којем је горе из сата у сат, треба љекар, треба медицинска помоћ. 
А кад им то напокон дође до главе, снијег све јаче пада и запријети снијежном олујом с којом се водитељи интерната нису способни носити и која би могла утиецати да буде још одсјеченији од свијета. Интернат није покривен сигналом за мобител и може се наћи на ријетким мјестима, нпр. уз прозор амбуланте, и то само ако се онај ко жели остварити позив попне на столицу.

Сваком минутом филма све је јасније да је настао у копродукцији с Румунском. "Братов чувар" је турски филм на румунски начин. Препознатљиви црни хумор из "новоталасних" румунских филмова ври испод сњежнобијеле површине драме и отапа лед.
Мало по мало интернат постаје театар апсурда, али редитељ не одлази у крајност у том смјеру да се превише одмакне од централне ситуације, односно да драма изгуби снагу, а пропупали трилер тензију (поступно се открива што се заправо догодило с Мемом након купања и прије буђења).
Но, да сатира филма убада жестоко – убада. Понављајући вербални гег филма постаје реченица "Али, он нема температуру..." коју изговара свако ко уђе у квази-амбуланту и положи руку на чело несретног Меме. Улазак у квази-амбуланту је и клизав и свако ће проклизати и хватати се за кваку врата да не падне.
Нико не предузима ништа по том питању док неко од њих не падне и разбије се. Критика институционалног система, бирократије и администрације почиње кипјети попут експрес-лонца кад водећи људи интерната траже жртвено јање и крену с пребацивањем одговорности и(ли) кривице док живот дјетета виси о концу, преко чега редитељ прелама и историјску кривицу Турака због Курда. "Ругао се лонац лонцу, а оба су црна"? Сви су црни, не оба.
Извор: Слободна Далмација