Хоће ли „Књига на тргу” прерасти у сталну манифестацију или ће остати само као вид премошћавања проблема насталих током пандемије?

Прољећно издање фестивала на отвореном „Књига на тргу” потврдило је оно што је учесницима и посјетиоцима ове манифестације било јасно већ послије њеног издања из октобра прошле године. Београду и књижевној публици потребан је такав програм, и то не само у околностима пандемије у којима су догађаји на отвореном безбиједнији од догађаја у затвореним просторима, каже Гојко Божовић, главни уредник „Архипелага”, сумирајући управо завршено прољећно издање ове манифестације, одржано протеклог викенда.

Наводећи да је овај фестивал важан и читаоцима, и издавачима, и писцима (посебно читаоцима јер повећава јавну видљивост и доступност књига, чиме се за њих проширује могућност избора који више није сведен на уско поље трендова), он истиче да је неопходно да „Књига на тргу” постане стални дио градске културне понуде с најмање три годишња издања на отвореном простору Трга републике у Београду.

– Књиге које су врло често недовољно видљиве у медијима, књижарама, чак и културним институцијама и уопште у јавности, нашле су се, захваљујући фестивалу „Књига на тргу”, у самом центру збивања. Руски формалисти својевремено су говорили како маргина свакако временом дође у центар. Колико год понекад изгледало да су се књиге нашле на маргини савремених токова, „Књига на тргу” показала је да су се вратиле у центар. Видљиве и доступне, као што и треба да буду – додаје Божовић.

Удружење професионалних издавача Србије (УПИС), организатор ове манифестације, свакако ће се снажно заложити за њен даљи развој у најбољем интересу наше савремене културе, истиче Божовић, а ово потврђује и Зоран Хамовић, предсједник УПИС-а и главни уредник куће „Клио”, наводећи да су сви ради да организују и љетње издање ове манифестације. Постоји потенцијал, заинтересованост и извјесна будућност, а у удружењу чине све што могу.
Према Хамовићевим ријечима, „Књига на тргу” овај пут је била јача од облака и кише, а двадесет и два издавача задовољно су напустила Трг републике са жељом да се овај сусрет са читаоцима на отвореном брзо понови.

– Издавачи су и овај пут показали велики ентузијазам и жељу да се на овој манифестацији сусретну пристојне књиге и пристојни читаоци који су осујећени у књижарама којима управљају алгоритми подражавања и усмјеравања на разноврсност истоветности, односно конфекцијски квалитет књига. Изашли смо из тих дивних сусрета и разговора са читаоцима веома охрабрени и задовољни јер простор за комуникацију затрпан је нежељеним и непотребним информацијама, па је пристојан свијет дезоријентисан и застрашен. „Књига на тргу” афирмише књиге које доносе племените идеје и афирмише достојанство читања и читалаца – каже наш саговорник.

Међутим, да ли ће „Књига на тргу” постати и традиционална манифестација, то зависи од усаглашености многих чинилаца који гарантују одрживост, истиче он.
– То Београду недостаје и мислим да манифестација „Књига на тргу” може после пандемије да добије фестивалски карактер. Ми смо то планирали и вјерујемо да су прољећни и љетњи сусрети на тргу изврсна најава за јесењи догађај под куполама Београдског сајма – каже Хамовић.

Надајући се да ће ефекти пандемије бити савладани до октобра, он наглашава да би издавачи свакако вољели да се књиге и читаоци врате у хале Београдског сајма.
– Добро је што смо могли да извучемо корисне закључке и поуке које је донијела пандемија. Потребно је анализирати рјешења до којих су дошли у пандемијској ситуацији страни сајмови. Сигуран сам да се и код нас интензивно размишља о припреми и унапређењу организације Међународног сајма књига у Београду. Пребацивање одговорности на излагаче и приземна комерцијализација више нису пожељна рјешења. У томе свакако треба помоћи управи сајма која је прошла кроз тежак период. Увјерен сам да и градска управа и Министарство културе имају разлога да овој манифестацији дају подршку за нови замах – закључује Хамовић.
​
До уобичајеног термина Сајма књига у Београду није остало много времена, када је ријеч о припреми и организацији, али је остало прилично времена ако имамо у виду како се епидемијска ситуација мењала у протеклим мјесецима, каже, Гојко Божовић.
– Сајам књига је потребан издавачима и културној јавности. Прошле године његово одржавање није било могуће због пандемије, а да ли ће бити могуће ове године, то зависи од епидемијске ситуације. Велики број посјетилаца био би здравствени ризик у пандемијском контексту, док би мали или ограничен број посјетилаца био велики економски ризик за издаваче. То је, дакле, једначина с најмање двије непознате, а рјешење мора бити у интересу свих учесника – закључује и Гојко Божовић.