Данас је хришћански празник Вазнесење Господње - Спасовдан: Свети Спасе, спаси душе наше! :: Semberija INFO ::

 

Данас је хришћански празник Вазнесење Господње - Спасовдан: Свети Спасе, спаси душе наше!


Вазнесење Исуса Христа спада у покретне празнике и увијек пада у четвртак, четрдесет дана послије Васкрса, а десет дана прије Духова. Послије Васкрсења, Христос је боравио на земљи са ученицима четрдесет дана, јављајући им се, учећи их и учвршћујући им вјеру послије Голготе и распећа.

Чин Вазнесења догодио се у Витанији, селу на источној падини Маслинске горе, удаљеном два километра од Јерусалима, на путу за Јерихон.Тога дана се завршио Христов боравак на земљи, ради спасења и искупљења људског рода. Христос се пред апостолима, благосиљајући их, вазнио на небо и сјео са десне стране Бога Оца.
Послије тога се апостолима вратила њихова вјера, радост и храброст.

Спасовдан се слави и као крсна слава. За Спасовдан се обавезно клало јагње, као жртва свецу. Редовно се спремала цицвара. Много је и вјеровања која прате овај празник, а много их је давно заборављено. Примјера ради, чобани су припремали крстиће од љескових грана, па их изјутра стављали на кровове кућа и помоћних зграда, на торове и стаје, а забадали су их и на њиве са усјевима. Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још из предхришћанског времена. Био је то празник колико ратара, толико и сточара. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом: "Свети Спасе – спаси душе наше"!

Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Громовник Перун, тукао је, по вјеровању, громовима и градом усјеве, а божанство Спас је, уз помоћ житног класа у руци, спасавало усјеве од града. На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и дјеца не купају. Не спава се преко дана, да се не би дријемало преко године.

Вјерска прослава Спасовдана састојала се у одласку у цркву на вјерски обред посвећен овом празнику. Послије изласка из цркве, домаћини су своје госте водили кући, гдје их је чекао богато припремљен ручак. Они који нису били гости појединих домаћинстава, окупљали су се на простору испред цркве и ту наставили славље. Спасовдан је иначе и крсна слава града Београда, који тиме чува спомен на тај дан 1403. године када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а вјерски празник за градску славу. Спасовдан је као слава Београда обновљена 1993. године када је улицама у центру града прошла литија први пут послије 46 година.

Агенције