Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, побиједио смрт и свим људима на земљи даровао вјечни живот. Због значаја овога празника, свака недјеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недјеља је мали Васкрс.

Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се послије јеврејске Пасхе, у прву недјељу послије пуног мјесеца који пада на сам дан пролјећне равнодневнице, или непосредно послије ње, никада не прије те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.

За Васкрс су везани бројни обичаји. За овај празник обавезна су фарбана, шарена јаја, а  обичај у нашим крајевима је и даривање јајима.



Јаје је симбол обнављања природе и живота. Васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.
Један од најлјепших и најрадоснијих обичаја, који се није искоријенио, чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Домаћице, по традицији, прва васкршња јаја фарбају на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради и када су наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења на Голготи.

Обичај је да домаћица прије фарбања јаја, најприје се прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице која је освећена у току васкршњег поста. Прво обојено јаје, оставља се до идућег Васкрса и зове се ,,чуваркућа".

Како би јаја била што љепша, користе се разне технике за украшавање. Стара техника шарања је са растопљеним воском и пером за писање, или нечим сличним. Најпре се перо загрије на пламену свијеће, па се вруће умаче у восак, а потом се воском по јајету пише и црта. Пошто восак не прима боју, послије, приликом фарбања, на јајету остају бијели украси и слова. У новије вријеме, израђују се наљепнице од папира или пластике које се лијепе на јаја.
Фарбање јаја врши се у помен на догађај када је света Марија Магдалина Мироносица (то је дјевојка, која је са Пресветом Богородицом, непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, и којој се Христос првој јавио по васкрсењу), путовала у Рим да проповиједа Јеванђеље, и посјетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, предала црвено јаје. Црвена боја симболише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти.

Када сване дан Васкрсења Христова, са православних храмова звоне сва звона и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. Послије службе, народ се међусобно поздравља ријечима: ,,Христос Васкрсе’’, ,,Ваистину Васкрсе".

Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане, предаје неком млађем кадионицу и овај кади цијелу кућу. Послије заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и сједају за свечано постављену трпезу. На столу су обавезна офарбана јаја. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане куцање и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост, нарочито, за дјецу. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело. Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.

​

Обичај који се у семберској равници и на Мајевици лагано гаси је сакупљање јаја. На Васкрс би дјеца лијепо обучена, са корпицама у рукама, кренула у сакупљање шарених јаја. Малишани би ишли од куће до куће и честитали празник, а домаћице би их даривале васкршњим јајима и слаткишима. У посљедње вријеме права је ријеткост видјети дјецу како сакупљају васкршња јаја. Овај обичај се још увијек понегдје  задржао у сеоским срединама.