ЈЕСМО ЛИ СВИ МИ ЖРТВОВАНИ?
Насиље над женама, потом религиозни и економски фундаментализам су нека од актуелних питања која поставља Роберто Запала, италијански кореограф и редитељ у представи „А. јесмо ли сви ми жртвовани?”. Његово дјело изведено је на сцени Опере и театра Мадленианум, у оквиру 18. Београдског фестивала игре, који осим увида у свјетску продукцију, увијек понуди повод да дубље промислимо стварност у којој живимо.
Комад „А. јесмо ли сви ми жртвовани”, као савремена прича, посвећен је Светој Агати, заштитници Катаније. Послије одбијања да се уда за градског судију, овој мученици су за казну одсјечене груди, а затим је погубљена 251. године. У Катанији годишња процесија која се одржава у њену част је једна од највећих у католичком свијету. Свете Агате симболизује опште мучилиште и идентификује мученика са његовим градом и народом.
Представа нема намјеру да истражи све аспекте већ као у Борхесовом „Алефу” има циљ да покаже ко смо, ко смо били и ко ризикујемо да постанемо. Кореограф Запала приказује амбијенталност поворке која варира између светог и непристојног, фикције и побожности, љубави и бијеса и говори о низу аспеката, од припадности заједници, па све до тога да се истражи осјећај који медијски опсједнуто друштво изражава према Богу и трансценденталности.
Представа „А. јесмо ли сви ми жртвовани?” је дио пројекта „Ре-мапирање Сицилије”, интимног ишчитавања острвске традиције кроз Запалин јединствени ријечник. Дјело је обновљено 2019. године, деценију послије оригиналне премијере, потврђујући савременост садржаја. Музику групе Дајер Стрејтс, пјевача Розарија Мирађа, композитора Густава Малера, пијанисте и композитора Берта Бахараха , те композитора и Пучија Кастрођиванија, уживо изводи ансамбл „Лаутари”, сценографију чини 1.600 објешених грудњака, док седам мушкараца тријумфално носе тијело светице…
Кореограф Роберто Запала је основао 1989. године у Катанији трупу под својим именом, а од 1996. имају подршку Министарства културе и Региона Сицилије. Запала је о новим критеријумима које намеће пандемија рекао:
,, Није лако предвидјети шта ће вријеме донијети, а то и није наша мисија. Покушавамо само да планирамо у односу на наше економске могућности, узимајући у обзир умјетничке изазове. Једно је сигурно, нисмо заинтересовани за обављање активности која је искључиво дигитална. Не желимо да се одрекнемо физичке интеракције са публиком и увјерени смо да ће се све вратити у нормалу“.
Semberija info
Комад „А. јесмо ли сви ми жртвовани”, као савремена прича, посвећен је Светој Агати, заштитници Катаније. Послије одбијања да се уда за градског судију, овој мученици су за казну одсјечене груди, а затим је погубљена 251. године. У Катанији годишња процесија која се одржава у њену част је једна од највећих у католичком свијету. Свете Агате симболизује опште мучилиште и идентификује мученика са његовим градом и народом.
Представа нема намјеру да истражи све аспекте већ као у Борхесовом „Алефу” има циљ да покаже ко смо, ко смо били и ко ризикујемо да постанемо. Кореограф Запала приказује амбијенталност поворке која варира између светог и непристојног, фикције и побожности, љубави и бијеса и говори о низу аспеката, од припадности заједници, па све до тога да се истражи осјећај који медијски опсједнуто друштво изражава према Богу и трансценденталности.
Представа „А. јесмо ли сви ми жртвовани?” је дио пројекта „Ре-мапирање Сицилије”, интимног ишчитавања острвске традиције кроз Запалин јединствени ријечник. Дјело је обновљено 2019. године, деценију послије оригиналне премијере, потврђујући савременост садржаја. Музику групе Дајер Стрејтс, пјевача Розарија Мирађа, композитора Густава Малера, пијанисте и композитора Берта Бахараха , те композитора и Пучија Кастрођиванија, уживо изводи ансамбл „Лаутари”, сценографију чини 1.600 објешених грудњака, док седам мушкараца тријумфално носе тијело светице…
Кореограф Роберто Запала је основао 1989. године у Катанији трупу под својим именом, а од 1996. имају подршку Министарства културе и Региона Сицилије. Запала је о новим критеријумима које намеће пандемија рекао:
,, Није лако предвидјети шта ће вријеме донијети, а то и није наша мисија. Покушавамо само да планирамо у односу на наше економске могућности, узимајући у обзир умјетничке изазове. Једно је сигурно, нисмо заинтересовани за обављање активности која је искључиво дигитална. Не желимо да се одрекнемо физичке интеракције са публиком и увјерени смо да ће се све вратити у нормалу“.
Semberija info
