Православни вјерници данас започињу велики и најстрожији пост, који ће трајати све до Васкрса, односно 48 дана. Васкршњи пост је најзначајнији пост за православне хришћане и представља припрему за најрадоснији хришћански празник Васкрс који ове године пада 2. маја.

Васкршњи пост који се још назива и Света четрдесетница или Часни пост, у многоме је строжији од Божићног поста. Осим уздражавања од врсте и количине хране, пост подразумијева и уздржавање од лоших мисли и дјела.

Сам тјелесни пост не доприноси души, ако није у складу са настојањима да се човјек промијени, да сузбије своје нагоне, да обузда своју вољу и њене прохтјеве, као и да појача молитву, разбукта у себи љубав према Богу и ближњему, да отвори душу за праштање и срце за помоћ другима.

Прва седмица Великог поста се назива и Чиста, јер се вјерује да се у тим првим данима поста, у молитвама чује вапај душе која се чисти.

Васкршњи пост подрзумијева конзумирање хране припремљене на води, а једино је о празницима, попут Цвијети, Благовијести и Лазареве суботе дозвољено јести рибу.

У различитим крајевима у току прве недјеље поста, поштују се различити обичаји. До Чистог четвртка, у неким мјестима, обичај је да се не једе кашиком, огњишта се не пале, једе се раније спремљена храна. За мушкарце понегдје важи правило да до вечери уопште не једу, а дјевојке не носе никакав накит, не игра се и не пјева и све је у знаку тишине. Сматра се да је веома важно да увече цијела породица буде на окупу.

У јужној Србији на Чисти четвртак праве се посебни колачи који се дају стоки на Теодорову суботу, прву суботу Великог поста. Тог дана понегдје се уговарају свадбе за дане послије Васкрса. У планинским крајевима чобани славе овај дан као свој празник.

На крају прве недјеље Великог поста прославља се побједа православља и тај се дан назива Недјеља православља.

​Семберија инфо