Пјесник Предраг Пеђа Јовичић: Поглед кроз замагљене прозоре живота :: Semberija INFO ::

 

Пјесник Предраг Пеђа Јовичић: Поглед кроз замагљене прозоре живота


Фото: С. Јовичић
Кад се у истој књизи пјесме пјевају на ромском и српском језику, двојезично описујући осјећања и свакодневицу наших Рома, онда је то особено преплитање блискости и разлика двије поетике, лирике, граматике. У једној збирци двије вриједности, допринос двјема књижевностима.

Управо то постиже пјесник ромске поезије из Ужица Предраг Пеђа Јовичић (56) и у новој књизи пјесама „Цигански велики сан“ („Романо баро суно“). Свом младалачком опредјељењу вјеран и у зрелим годинама, једини Ром књижевни стваралац у округу златиборском, Јовичић је аутор пет самосталних књига и заступљен у 22 заједничке (прву своју још је у раној младости објавио). Остаје доследан стварању пјесама у прози и на ромском и на српском језику.

– Прво напишем пјесму на српском, поведен емоцијама, расположењем, животном борбом. А онда је препјевам на ромски“, открива овај песник и додаје:
– Да би Ром на овакав начин писао поезију, а то ради нас неколико у Србији, мора прије свега добро да познаје српску књижевност, њене вриједности, правила, историју. Нама нису свакодневно доступне књиге на ромском језику, дијелом због мање продукције нашег стваралаштва, дијелом због недовољних улагања државе у ромску писану културу и дугог чекања за средства на конкурсима. Наравно, за овакво писање треба добро познавати ромски језик и културу, обичаје, начин живота, свакодневне жеље и бриге...

Предраг Јовичић каже да је посебност ромске поезије у томе што је истинита, пјева се из душе, спаја недаће свакодневице с љубављу и топлином можда више него друге поезије. Кже, живот којим Роми живе бременит је тешкоћама. Од мјеста у друштву, узалудног тражења животних шанси, немогућности запослења упркос завршеним школама до разних других изазова овог времена у коме је, нажалост, новац мјера свега. 

- Кажу учени људи да Роми, за разлику од других народа, дијеле своју тугу као да је она друга страна среће. Зато нам се поезија дотиче животних невоља, али у себи носи и много топлине, љубави, емоција, каткад и весеља“, указује Јовичић.

Његова нова књига „Цигански велики сан“ је двојезична збирка са 50 пјесама. Сачињена је тако да се стихови на једној страни исписују на српском, а ромским на другој.

– Књига је изашла уз финансијску подршку Министарства за културу Србије, на основу конкурса за издавачку дјелатност. То је први пут за мојих безмало четири деценије поетског рада да ми министарство на овај начин помаже, хвала му, надам се ово неће бити и последњи пут. А с обзиром на то да за ову врсту поезије постоји интересовање и ван наших граница, превели смо књигу „Цигански велики сан“ на енглески (превод ми је бесплатно у Лондону урадио Владимир Давидовић), пјесме су ту написане енглеским и ромским језиком. Спремам се да ово издање пошаљем у Енглеску, Шпанију, Шведску и друге земље за потребе ромских удружења“, истиче Јовичић.

Рецензију за књигу „Цигански велики сан“ написао је недавно преминули проф. др Рајко Ђурић (1947.-2020.), који је био новинар и уредник у „Политици“, предсједник Међународне ромске уније, један од најумнијих Рома у свијету. Ђурић у запису под насловом „Поглед кроз замагљене прозоре живота“  пише да „смрт непрестано магли живот Рома: кад погледају у Сунце, Сунца нема, кад потраже Мјесец на небу, Мјесеца нема!“.

- Те одговоре покушава да докучи Предраг Јовичић који „као да је писао ову збирку ослушкујући Маћадове стихове о циганском Исусу и гледајући циганску Мадону са Исусом у наручју славног ренесансног сликара Тицијана“, оцијенио је Ђурић, додајући и ово:

– Велики сан попут огромног магнета држи све људе на окупу. Док сања дјелић тог Великог сна, свако биће региструје око Великог сна и препознаје у том сну своје властито лице. Роми, који су оличење најдубље и свеопште патње, у непрестаном су дослуху са тим Великим сном“.

Политика