Свети Трифун је један од Христових великомученика који је настрадао за хришћанску вјеру. Српска православна црква Светог Трифуна обиљежава 14. фебруара по новом, односно 1. фебруара по старом календару. Прославља се као „Дан љубави и вина”.
 
Рођен је у селу Кампсади у Фригији, у врло сиромашној породици, али веома побожан још од малих ногу. Свети мученик Трифун, био је дијете благочестивих родитеља. Као дијете вријеме је проводио чувајући гуске.
Дарован од Бога даром чудотворства и исцјељења. За вријеме свог живота исцијелио је многе болеснике, истјеривао демоне из многих људи и помогао многима који су му се обраћали за помоћ. За вријеме владавине цара Гордија римским царством, прославио се излијечивши цареву кћерку Гордијану.

Гордијана се тешко разбољела и пореметила умом. Многи љекари покушали су да је излијече, али безуспјешно. Када се зли дух јавио из дјевојке, рекао је да га из ње не може истјерати нико други, него једино човјек по имену Трифун. Чувши то, цар је позвао све људе са овим именом из царства. Нико није успио да је излијечи. Када је дошао ред на младог Трифуна, он је исцијелио Гордијану. Цар Гордије богато је наградио Трифуна. Сво богатство младић је на повратку подијелио сиромашнима и наставио да чува гуске. Након тог исцјељења многи примише хришћанску вјеру.

Када је на римски престо дошао цар Декије, почели су прогони хришћана, страдање и мучење. Како није желио да се одрекне Христа и своје вјере, светом Трифуну су одрубили главу. Погубљен је од стране цара 250. године. Сахрањен је у Кампсади гдје је и рођен. 

Светог Трифуна славе многобројни еснафи, виноградари и механџије.

Не зна се тачно када, али мошти Светог Трифуна су из Кампсаде пренијете у Цариград. Одакле је глава Светог Трифуна донијета у Котор у Цркви Светог Трифуна. На олтарској прегради је угравирана 809 година. Што значи да су мошти донесене заједно са олтарском преградом на коју је уклесана година која датира из Цариграда. Теза да су мошти од 809 године у Котору, би тешко опстала. Јер је Котор страдао од Сарацена (муслиманских пирата) 840 године. Свети Трифун се поштује у Боки Которској, Дубровнику, Шумадији, Поповом пољу, Барију и осталим градовима југа Италије. Петар I Петровић Његош је добио честицу моштију светог Трифуна од свог пријатеља, которског бискупа (Марк Антун Грегорина), који је био родом из Котора. Он је то поклонио 1803. године једној цркви у Москви, која је посвећена овом свецу.  

На овај дан виноградари излазе у виноград да орежу барем један чокот винове лозе и полију га вином. Вјерује се да ће грожђе тако добро родити.

Ако на светог Трифуна пада киша, родиће успјешно шљива и биће родна година.
Уколико дан буде ведар, година ће бити сушна и неродна.

Једно од вјеровања у народу је, да са овим даном стиже прољеће, да се буди природа и најузвишеније осјећање код људи, љубав. У селима Шумадије слави се као завјетан дан, јер се сматра да он штити села од града и поплаве. У Поповом пољу нико не ради теже послове.

Према вјеровању, Свети Трифун је чувар биља и штити га разних штеточина. Обично се њему моле да сачува њиве и винограде од скакаваца, гусјеница и других инсеката.

​Семберија инфо