БАЊАЛУКА - Музички геније, таленат пред којим је застајао дах, човјек који је дисао музику Волфганг Амадеус Моцарт синоним је за судар класичне ведрине, склада и савршенства са трагичним, узнемирујућим и филозофским.

Творац “Мале ноћне музике”, “Чаробне фруле” , “Отмице из Сараја”, многих симфонија и композиција за камерну, клавирску, црквену и концертну музику  рођен је на данашњи дан прије 265 година.

Генерације композитора су га обожавале или осјећале страхопоштовање према њему, а Ђоакино Росини је тврдио да је Моцарт једини музичар који је имао толико знања колико и генијалности, и толико генијалности колико и знања.

Велики Бетовен је рекао свом ученику Рису да никад не би могао да измисли тако величанствену мелодију као што је она у првом ставу Моцартовог “Концерта за клавир бр. 24”. Познато је и Моцартово пријатељство са Хајдном коме је посветио шест квартета. Хајдн је 1785. године казао Моцартовом оцу да је Волфганг Амадеус највећи композитор за којег зна. Колико су га умјетници обожавали свједочи и чињеница да је Густав Малер  умро са његовим именом на уснама.

Прича о човјеку који је музиком дотакао звијезде почела је давне 1756. године у Салцбургу. Иза зелених брежуљака, величанствених торњева и романтичних вртова, рођен је непоновљиви геније чије је стварање за многе било невјероватно. Моцартова родна кућа данас изгледа као бајковити музеј у којем су сачувани бројни композиторови предмети међу којима и његова виолина.

Таленат је наслиједио од оца Леополда који је био познат музичар, а који је много утицао на синовљево музичко образовање. Тако је Моцарт са само четири године задивио оца док је свирао неколико дјела на чембалу. Као дјечачић од пет година имао је први јавни наступ у Салцбургу. Тада је мали геније звуцима музике освојио срца и оних који су га с неповјерењем посматрали. Након тога почела су бројна путовања у Беч, Минхен, Лондон, Париз, Милано а самим тим и наступи на највиђенијим европским дворовима. Чудо од дјетета задивило је Марију Терезију, али и папу Клемента 14. који га је прогласио  витезом Реда златне мамузе.

Захваљујући наступима породица Моцарт је постала омиљена у тадашњем друштву, а како и не би када је генијални дјечак са само шест година свирао на клавселу и без ичије помоћи савладао свирање на оргуљама и виолини.

Прве Моцартове композиције записане су очевом руком и потичу из 1761. године. Његово дјетињство протицало је на многобројним путовањима на којима је свирао и одушевљавао европску публику стичући многа признања. Његов отац, понесен успјехом, непрестано је организовао нове турнеје и путовања. Међутим, иако је као дијете стекао велику славу и иако се о његовом дару причало на дворовима ипак он није имао оно што имају дјеца његовог узраста. Није имао срећно дјетињство испуњено игром, ни топао дом, а многобројна путовања су утицала на његово здравље, а многи биографи управо у томе виде разлоге његове преране смрти будући да је живио само 35 година.

Након многих недаћа у Минхену коначно је у Паризу успио да среди живот, али у писмима која је тих година слао оцу исијава туга за Италијом и жеља да се тамо врати. Одбио је понуду да у Версају свира оргуље, он који је маштао о сталном радном мјесту, јер му Француска није одговарала. Након што му је мајка умрла у Паризу он одлази код оца у Салцбург и постаје дворски оргуљаш и композитор.  Умро је 1791. године у Бечу.

Моцартов опус укључује 17 опера, преко 50 симфонија, велики број дјела инструменталне  музике, серенада, квартета, квинтета, више од 30 соната за клавир и виолину, 26 клавирских соната, седам виолинских и 27 клавирских концерата, те 11 за разне инструменте.

“Отмица из Сараја”

“Отмица из Сараја” је прва Моцартова зрела опера која се заснива на популарној турској тематици. Писана је у форми музичке игре, а први пут је  приказана у бечком театру 1782. године. Цар је тада Моцарту казао да је опера прелијепа, те да има и превише нота, а Моцарт је одговорио ријечима “Ни једна није вишак, Ваше величанство”.

Глас Српске