Данас православни вјерници прослављају зимски Крстовдан, празник који се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који је и крстио сина Божијег у ријеци Јордан.

Јесењи Крстовдан, 27. септембра по новом календару, обиљежава успомену на проналажење Часног Крста на Голготи на којем је разапет син Божији.

На овај дан, послије литургије, у храмовима се обавља и чин водоосвећења, а сутра на Богојављење, вода се освећује и ван храма, на ријекама и другим отвореним мјестима.

Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Крстовдан, ма који дан од понедјељка до петка био, строго пости, на води. Уколико падне у суботу и недјељу, пост је на уљу. Овим постом се припремамо за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.

У нашем народу вјерује се да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима. Чека се поноћ, а тада уз молитву треба изговорити жељу.

Према народним обичајима у неким дијеловима наших простора на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.

Пости се строго, први пут послије Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: "Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости".

По народном предсказивању времена, који вјетар дува на Крстовдан, тај вјетар ће најчешће дувати током године.
У дванаест дана, почињући од Божића, а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест мјесеци године која долази, па какво је вријеме ког дана, такво ће бити у мјесецу који том дану одговара по редослиједу.

На Крстовдан су се, преносе хроничари, јели остаци бадњеданског посног јела.