Данас је слава Алимпије Столпник
Данас је Алимпије Столпник који је рођен је око 522. године Хадријанопољу у малоазијској области Пафлагонији.
Црква слави овог свеца - Алимпијевдан 26. новембра по старом календару, или 9. децембра по новом, а његова лобања се налази у ризници светогорског манастира Кутлумуш. Поштован је и у Римокатоличкој цркви.
Српска православна црква и вјерници прослављају 9. децембра преподобног Алимпија Столпника. Иако у календару није означен црвеним словом, овај светац је веома поштован у српском народу, а по неким подацима, по бројности свечара је на петнаестом мјесту код Срба. Алимпијевдан се прославља исто као и све друге крсне славе, припремом славског колача, жита и вина, и освјештањем које обавља свештенство цркве. Увијек пада у вријеме Божићног поста, и због тога је празнична трпеза славара увијек посна. То је непокретни празник.
Код Срба постоји вјеровање да је Свети Алимпије прегазио кугу, зауставио губу, одбијао нездраве вјетрове и чинио разна друга чуда. Празнују га сточари, па се на његов дан не упреже теглећа стока. Одлази се рано у цркву да би све било здраво у наредној години.
Алимпије је најприје као економ, а потом као ђакон служио је у цркви у Андријанопољу код епископа Теодора, који га је прихватио након очеве смрти. Иако је био вољен од свих, увијек је тежио усамљеничком начину живота. Прво је побјегао на исток у град Евхаит, али су га одатле вратили Теодор и људи из његовог краја. Пошто је жеља да живи усамљенички преовладала, повукао се на једно грчко гробље од којег су људи бјежали због вјеровања у демонска привиђења. Ту се настанио на једном стубу (столпу), претходно уклонивши паганске симболе и поставивши крст. На стубу је на хладноћи и врућини, у посту и молитви, провео већи дио живота (према хришћанском предању око 53 године). Због тога је назван столпником и остао је досљедан упркос искушењима и подсмјеху људи. Најзад, послије неког времена, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утјехе, поуке и исцјелитељских моћи у које се вјеровало. Поред његовог стуба најприје је подигнута црква посвећена великомученици Ефимији, која му се наводно јавила у сну, а потом су подигнута и два манастира, један мушки и један женски. У женском манастиру живјеле су Алимпијеве мајка и сестра Марија, а он је са свог стуба, примјером и ријечима, указивао људима пут ка спасењу. Установио је типике, односно манастирске прописе према којима су се владали монаси у оба манастира. На примјер, монахињама је било забрањено да се појављују пред мушкарцима.
Четрнаест година пред смрт, Алимпију су обољеле ноге, тако да више није могао да стоји. По предању, Алимпије је живио 118 година и преминуо је 640. године у време византијског цара Ираклија (610-641).
Semberija info
Црква слави овог свеца - Алимпијевдан 26. новембра по старом календару, или 9. децембра по новом, а његова лобања се налази у ризници светогорског манастира Кутлумуш. Поштован је и у Римокатоличкој цркви.
Српска православна црква и вјерници прослављају 9. децембра преподобног Алимпија Столпника. Иако у календару није означен црвеним словом, овај светац је веома поштован у српском народу, а по неким подацима, по бројности свечара је на петнаестом мјесту код Срба. Алимпијевдан се прославља исто као и све друге крсне славе, припремом славског колача, жита и вина, и освјештањем које обавља свештенство цркве. Увијек пада у вријеме Божићног поста, и због тога је празнична трпеза славара увијек посна. То је непокретни празник.
Код Срба постоји вјеровање да је Свети Алимпије прегазио кугу, зауставио губу, одбијао нездраве вјетрове и чинио разна друга чуда. Празнују га сточари, па се на његов дан не упреже теглећа стока. Одлази се рано у цркву да би све било здраво у наредној години.
Алимпије је најприје као економ, а потом као ђакон служио је у цркви у Андријанопољу код епископа Теодора, који га је прихватио након очеве смрти. Иако је био вољен од свих, увијек је тежио усамљеничком начину живота. Прво је побјегао на исток у град Евхаит, али су га одатле вратили Теодор и људи из његовог краја. Пошто је жеља да живи усамљенички преовладала, повукао се на једно грчко гробље од којег су људи бјежали због вјеровања у демонска привиђења. Ту се настанио на једном стубу (столпу), претходно уклонивши паганске симболе и поставивши крст. На стубу је на хладноћи и врућини, у посту и молитви, провео већи дио живота (према хришћанском предању око 53 године). Због тога је назван столпником и остао је досљедан упркос искушењима и подсмјеху људи. Најзад, послије неког времена, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утјехе, поуке и исцјелитељских моћи у које се вјеровало. Поред његовог стуба најприје је подигнута црква посвећена великомученици Ефимији, која му се наводно јавила у сну, а потом су подигнута и два манастира, један мушки и један женски. У женском манастиру живјеле су Алимпијеве мајка и сестра Марија, а он је са свог стуба, примјером и ријечима, указивао људима пут ка спасењу. Установио је типике, односно манастирске прописе према којима су се владали монаси у оба манастира. На примјер, монахињама је било забрањено да се појављују пред мушкарцима.
Четрнаест година пред смрт, Алимпију су обољеле ноге, тако да више није могао да стоји. По предању, Алимпије је живио 118 година и преминуо је 640. године у време византијског цара Ираклија (610-641).
Semberija info
