Српска православна црква данас обиљежава празник светитеља и великог подвижника хришћанске вјере Кирјака Отшелника, али је и у српском народу овај дан познат као Михољдан. Михољдан као празник вијековима уназад обиљежавају на исти дан (12. октобра по Грегоријанском и Новојулијанском календару а 29. септембра по Старојулијанском), католици, православни и протестанти широм Европе. По томе је овај датум јединствен међу хришћанима разних конгрегација.За разлику од многих других црквених празника, када се „забрањује ово или оно“, народ на нашим просторима каже да на Михољдан баш треба радити, али не у кући. Тај обичај потиче из времена када су се почетком октобра обављали посљедњи пољопривредни радови пред почетак зиме, а кућни послови могу да сачекају и зимско вријеме.

Постоји и вјеровање да се на Михољдан не треба вјенчавати. И ово је вјеровање, такође, утемељено на томе да сватови не би могли да окупе госте, јер су сви заузети другим пословима за припрему за зиму. У Боки Которској, Михољдан зову још и господски празник, јер су га славиле чувене поморске породице тог краја, а морнари на овај дан никада нису испловљавали на море како не би увриједили свеца. Српски народ вјерује и да су рођени на овај дан посебно надарени и да ће имати много среће у животу.

Према народном вјеровању, тек послије Михољдана наступа права јесен, иако она календарски већ увелико траје. Октобарски топли дани везани за овај народни и вјерски празник познати су као Михољско љето. Михољско љето, старе жене зову и бабље љето или сиротињско љето.

Semberija info