Поводом смрти професорице Весне Капетанов :: Semberija INFO ::

 

Поводом смрти професорице Весне Капетанов


Дана 20.1.2019. године опростили смо се од професорице Весне Капетанов. Био је то тужан дан за све оне који су познавали, поштовали и вољели професорицу Весну која је заслужила дивљење за све оно што је учинила за многобројне генерације бијељинских ученика, за бијељинску Гимназију и читав град.

Послије завршене гимназије у Бијељини, завршила је Филозофски факултет у Београду. Сав радни вијек је радила као професор српскохрватског језика и књижевности, неколико година у Учитељској школи у Бијељини, а најдуже је радила у Гимназији ,,Филип Вишњић’’ и са ученицима постизала изузетне резултате. У породици има три љекара: кћерку Вирџинију, сина Игора и снаху Раду. Највећа радост су јој били унуци Ивона и Филип.
 

Опростили смо се од професорице која је вољела свој посао, која је вјеровала у хуману мисију професорског позива и никад није посустајала у тој вјери и раду. Своју љубав према књизи успјешно је преносила  на ученике. Високи стандарди у поимању вриједности писане ријечи, постали су стандарди њених ђака. Њени ученици нису могли остати равнодушни према књизи захваљујући њеној љубави и вјери у оно што је радила. Видици су се ширили, љубав према књизи је расла, а читање је постојало свакодневна потреба и саставни дио живота многих ученика.

Професорица Весна је била успјешан васпитач младих генерација. Кроз анализу књижевних дјела указивала је на позитивне особине и вриједности које треба да красе људски род. Те вриједности су се умножиле у главама бијељинских ученика који су схватили важност и љепоту дружења са књигама које постављају неке узвишеније, а достижне циљеве. Многи од њих су данас успјешни и добри људи који живе и на овим просторима, а и широм свијета.

Професорица Весна је била частан човјек, ненадмашан педагог, врстан интелектуалац. Памтићемо је као хуманисту бескрајне ширине и пријамчивости за праве људске вриједности. Изазивала је дивљење својим образовањем, радом, ставом, ауторитетом и односом према људима. Била је права дама. Било шта да кажемо о њој, све је мало у односу на оно што је она урадила за многобројне генерације бијељинских ученика у образовном и васпитном смислу. 

До краја радног вијека остала је велики ентузијаста, вјерујући у моћ књиге и своју моћ да је приближи ученицима. У томе је и успијевала на неки чудесан начин, начин својствен само њој. Ученици су јој се дивили, поштовали је. Из поштовања према професорици учењем достизали високо постављене захтјеве.

Драга разреднице Весна, нека Вам је вјечна слава и хвала! Чуваћемо Вас у сјећању!

Почивајте у миру!
                                          
Петра Мићић, бивша ученица