Књига „Од мајке, до Цркве“ Владимира Митрића, вишегодишњег новинара „Вечерњих новости“, у издању Српске краљевске академије научника и умјетника, биће представљена у четвртак, у 19 часова, у Центру за културу у Лопарама.

Аутор, који је добитник Ордена светог владике Николаја, Српске православне цркве, чији рад прати помно скоро четири деценије, и као вјерник, и списатељ, и човек, спојио је, у том дјелу, како каже академик професор
др Мирко Керкез, предсједник Научног вијећа Српске краљевске академије, „љубав према мајци и Цркви, указујући на питак, лијеп, само њему знан начин, на ту симфонију у људском животу“.



Академик Драго Мирковић указује да Митрић подсјећа на ријечи владике Николаја да је „мајка биће најсличније Богу“.Истовремено, свједочи, наводи академик Мирковић, мудрост „да Бог и кад не може свугде да стигне, ту је
мајка“.

- Митрић, иначе академик СКАНУ, упознаје нас кроз вријеме и догађаје, када је народ чувао вјеру и кад је то није било уопште ни лако ни једноставно -наглашава Мирковић.

-Подсјећа нас на борбу за вјеру коју су имали обични људи, али и наши славни монаси, монахиње, свештеници и архијереји. На сјајан начин уградио је у ово своје дјело, које је ријечима уско, а мислима широко, житије од архимандриту Мојсеју, старешини немањићке задужбине Троноше, у Јадру, његовом крају, које, до сада, нико није написао.Ту су и његови лични примјери борбе за вјеру, род и отаџбину, уз сталну љубав према ближњим својима, прије свега мајци, и свим добрим људима, које је, као новинар, свим срцем, бранио пером од силних, моћних, охолих и сурових због чега умало није изгубио главу на кућном прагу и, због чега, скоро 18 година живи под полицијском заштитом.



Дипломирани теолог Предраг Вујевић, истиче да су странице књиге, заиста, исписане са пуно љубави према свим исконским вриједностима, „гдје мајка и Црква зузимају у његовом животу најзначаније мјесто“. Вујевић истиче да Митрић открива које је све поруке и поуке патријарх српски Димитрије Павловић упућивао вјерницима и земљорадницима у Манастиру Ћелије, родном селу светог владике Николаја, истичући једну од њих која гласи: -Бог даје, али не уноси у амбар“.

Повод за књигу, како каже аутор, је јубилеј 150 љета цркве у Липници, код Лознице, у којој је крштен он, као и многи његови преци, а коју је подигао руњански прота Владимир Поповић, чији је праунук био његов кум и наденуо му иде славног прадеде.

- Поносан сам на моје славне кумове, који су 12 генерација давали свештенике из своје породице и оставили велики биљег уисторији, не само краја, већ и нашег рода - каже Митрић.

- Чувају љубоморно сабљу са Косовског боја, на ком је учествовао и вратио се жив њихов далеки предак. Ми из Јадра, Вуковог краја, и краја у ком су светиње попут Троноше, волимо свим срцем наш народ на лијевој обали Дрини. И сам сам растао тако да сам, од када устанен, с једне стране гледао Гучево, а са друге Дрину и Мајевицу. Та љубав ме је довела, осим у мени драг Угљевик, али и ништа мање драге Лопаре, где живе дивни, родољуби, правдољубиви, бистри у умни људи.

Пратећи досадашње Митрићеве промоције оца књиге архимандрит Нифонт (Павловић), старјешинама манастира Богоштице и Соко града, у Епархији шабачкој, рекао је да је, „до сада такво интересовања међу људима видио само кад је долази наш легендарни академик, професор, неуропсихијатар и писац Владета Јеротић.