Већ пар година може се видјети да је у школском дворишту сеоске школе u Великој Обарској, у коју више не иду ђаци, нарасла права шума.

Иза бујног растиња једва да се види зграда, некада лијепа бијела школска зграда, која је својевремено била препуна ђака. Школа је мало провирила након што је исјечен дио дрвећа у дворишту, али је, очито приликом сјечења, неко дрво пало на зграду и знатно оштетило дио крова, што је додатно унаказило слику школске зграде и дворишта.



Шта би сад, да могу ово да виде, казале Магдалена Мага Ивановић, Зејнеба Зенка Тахировић, Ана Анкица Панић, Емина Tрнавчевић и бројни други учитељи који су свој радни вијек или добар дио радног вијека провели у Обарској, образујући дјецу од првог до четвртог разреда? Неке од њих су, са својим породицама и живјеле у становима који су били у склопу школске зграде.

Јасно је да се све мијења, али да баш од школског дворишта постане шума, то баш и не мора... Истина, да мањи дио дворишта није заузела шума и на том простору могу се видјети паркиране пољопривредне машине и прикључци. То је актуелна слика школе која је изњедрила бројне познате љекаре, инжењере, педагоге...

Старији мјештани Обарске одлично се сјећају када је нова школа 1951/52. школске године дочекала своју прву генерацију ђака. Школа је, а и школско двориште, увијек била примјер уредности и чистоће. У дворишту није могао бити ни један папирић, а, камоли, нешто друго.

Подсјећања ради, школа у Великој Обарској била је Подручно одјељење Основне школе ,,Тојић Драго Ганго'' Црњелово, а направљена је типски у оквиру акције ,,1.000 школа у БиХ''. Свих тих 1.000 школа направљено је у селима широм БиХ.

Ученичка граја се из овог школског дворишта преселила у нови простор када је 1998. године саграђена нова деветогодишња Основна школа ,,Петар Петровић Његош'' у самом центру Велике Обарске.

Стара четворазредна школа у Великој Обарској, зарасла у шуму, највјероватније, одбројава своје задње дане.

​Семберија инфо