Штете које је бијељинској привреди нанела пандемија вируса корона још се збрајају. Децидне податке о финансијским губицима још нико нема, али је извјесно да је ова ситуација итекако уназадила привредни амбијент.
Више стотина радника остало је без посла, многе радње биле су затворене, а и они привредни субјекти који су радили суочавали су се с бројним проблемима. Стање би било и алармантније да Републички штаб за ванредне ситуације и локална управа нису предузели мјере. Иако је најважније сачувати здравље људи, неопходно је и помоћи привредном опоравку , слажу се и надлежни и привредници.

На подручју Града Бијељина, од јануара до маја, Одјељењу за привреду обратило се 630 предузетника. Рјешења за рад издата су за 110 предузетника,  стално је одјављено 65, а привремено 147 привредних субјеката и занатско-предузетничких радњи.

– Према подацима Завода за запошљавање – Бироа Бијељина, који су нам достављени,  на евиденцији незапослених 16. марта било је 9.326 лица, а 31. маја пријављено  9.930 незапослених. На евиденцији Пореске управе РС, на подручју града Бијељина прије проглашења ванредног стања било је 24.383  запослених, а 31.маја 23.220 запослених лица. Судећи по овим показатељима, корона је узела „данак“ – каже Дејан Савић, начелник Одјељења за привреду Града Бијељина.
 
Појашњава да су предузетници као главне разлоге за одјаву рада  и привремени престанак обављања дјелатности  образлагали проблемима изазваним епидемијом  вируса корона, али и нерентабилношћу пословања због недостатка посла, високим обавезама, високим цијенама енергената, скупим кредитима, слабом куповном моћи становништва и нелојалном конкуренцијом великих предузећа и трговачких ланаца.

Савић подсјећа и да је локална управа предузела низ мјера како би помогла привредницима да превазиђу тешкоће.

– Донијели смо одлуку о мораторијуму  у отплати доспјелих рата утврђеног износа накнаде  и ренте за уређење градског грађевинског земљишта, ослободили плаћања закупце пословних просторија, који су  у уговорном односу с Градом Бијељина, те ослободити плаћања ПДВ оне закупце којима је рад био ограничен или потпуно обустављен, на два, односно три мјесеца – каже Савић.

Према његовим ријечима, донијета је и одлука о смањењу комуналних такси.

У помоћ домаћим привредницима приједлозима, сугестијама, али и конкретним мјерама, укључио се и Привредни савјет Града Бијељина, који је  основан прије пет година како би био спона између привредника и надлежних институција.

Предсједник Савјета, Миленко Стевановић,  упозорава да је пандемија  највише погодила предузетнике који су морали у потпуности да обуставе рад, али и привреднике који су због затварања граница остали без сировине и могућности да је набаве или извезу своје производе.

– Због чињенице да се епидемиолошка ситуација посљедњих пар дана  погоршала, не смијемо се опустити.  Здравље радника  је најбитније, те послодавци морају правовремено заштитили радни простор и и набавити неопходну  заштитну опрему за све запослене. С друге стране, радници морају бити савјесни и одговорни и  поштовати наложене мјере – оцјењује Стевановић.

Угоститељство најугроженије

Угоститељство, туризам , хотелијерство и трговина најугроженије су делатности. Најрањивија категорија у привредном ланцу је и предузетништво.

Нажалост, и поред свих предузетих мјера у Бијељини је током пандемије  одјављено стотинак занатско-предузетничких радњи. Управо ови сектори очекују и највише помоћи надлежних.

(српскаинфо.цом)