Ово је период када је у току воћна паша, постоји солидан унос нектара и обиман унос полена, тако да пчелиња друштва која су здрава имају идеалне услове за буран развој. Код Лангстрот кошница (код нас познатих као ЛР), можемо да им помогнемо у овом периоду проширењем легла, тако што ћемо да убацимо празне рамове са рубова легла ближе средини, идеално између посљедњег рама са леглом и рама са поленом.

У литератури можете пронаћи податак да матице могу да носе и до 2000 јаја дневно, али треба имати у виду да се тај број може остварити само уколико матица има довољно простора да снесе толики број јаја. Када је горњи  наставак већ прилично попуњен са осам од десет рамова легла, можемо да извршимо такозвано ротирање наставака – умјесто да чекамо да матица сама, под притиском пређе да носи у доњи наставак, што свакако и није њена преференца, спустићемо горњи наставак на подницу, а доњи који је празан подижемо на њега. Матица свакако по инстинкту прелази у тај горњи да настави да носи, али неки пчелари воле да пренесу у тај наставак и један до два рама легла да би она прије прешла. Овом методом смо јој обезбиједили довољно празног простора да може да оствари свој пуни потенцијал.



Уколико залихе хране нису на задовољавајућем нивоу, а унос нектара је слаб, нарочито ако услиједи кишни период, препоручује се и стимулативна прихрана сирупом 1:1 да не би дошло до застоја у самом развоју. Ово се све ради да би се друштва припремила за багремову пашу, да бисмо имали снажна друштва са великим бројем излетница које ће нам бити потребне уколико багрем издашно замеди. Наравно, уколико обимна паша изостане, или настане дужи кишни период, велика маса пчела у кошници ће довести до појачаног ројевог нагона, као што се десило прошле године. Сва слабија друштва ћемо да спојимо са оним средње јаким, тако што ћемо да уклонимо слабију матицу, а наставке спојити преко новинског папира, тако да ће се друштва спојити без борбе док се папир прогризе. Из друштава која по нашој процјени имају и превише легла требамо извадити и по неки рам са затвореним леглом и додати га оном средње јаком, да бисмо имали уједначена производна друштва за пашу. Понеко већ додаје и сатне основе, које пчеле у овом периоду брзо израђују, а такође могу обуздати и превише буран развој.

У овом периоду такође треба обратити пажњу и на стање варое у заједницама, нарочито због тога што смо имали јако топлу касну јесен и почетак зиме па је легло било присутно до касно у великом броју заједница, што је веома погодовало варои и било је тешко задати јој коначан ударац јер се пролонгирао њен репродуктивни циклус и повећала могућност реинвазије. Многи пчелари практикују биолошки начин борбе, и у овом периоду додају рамове грађевњаке, али сам скептичан у вези са овом методом, јер је као прво јако скупа инвестиција за пчелињу заједницу да одгоји толики број трутова до затварања у односу на њену успјешност, а као друго, смањујемо број потребних трутова у заједницама и околини, што је дугорочно јако лоше за пчеле из више разлога. Оно што бих препоручио је нешто са чим се неће баш сви сложити, али шшто узима све више маха у свијету је прољећни третман оксалном киселином – идеално сублимацијом, или накапавањем, али са прилагођеном рецептуром.
​
Багремова грозница је већ ухватила све наше пчеларе, а она је једна чудна комбинација стрепње и наде, нешто као коцкарски занос. Прољеће је већ букнуло у свој својој раскошној љепоти, и за правог пчелара нема веће сатисфакције него кад оде на пчелињак, чује то интензивно зујање, осјети мирис бехара у зраку, дим димилице вијори, а година пред нама.

За Семберија инфо - Бојан Нешковић