УРУЧЕНО ГРАДСКО ПРИЗНАЊЕ "ЗАСЛУЖНА ЖЕНА“ ЗА 2019. ГОДИНУ: Жене које живот у нашем граду чине бољим и праведнијим
На свечаности организованој поводом 8. марта, Међународног дана жена, признање ,,Заслужна жена“ ове године додијељено је Дубравки Живковић Остојић, Јелици Кокотовић и Шемси Изић.
За женски допринос развоју наше локалне заједнице и промоцију града Бијељине, градоначелник Мићо Мићић је, на приједлог Комисије за равноправност полова Скупштине града, донио одлуку којом је установљено признање ,,Заслужна жена“ града Бијељине. Ове године признање је додијељено по пети пут, а како је речено на свечаној додјели признања, организованој у Градској галерији, ово прераста у традицију.
Градоначелник Бијељине Мићо Мићић је, уручујући признања изузетним женама Дубравки Живковић Остојић, Јелици Кокотовић и Шемси Изић истакао да су добитнице признања ,,Заслужна жена“ примјер друштвено активних, али и пожртвованих жена.
- Оне својим радом и успјесима чине Бијељину бољим мјестом за живот. Надам се да ће ова признања бити мотив и будућим генерацијама жена да се активно укључе у друштвени живот и доприносе развоју нашег града, изјавио је Мићић .
Дубравка Живковић Остојић
Дубравка је рођена 1940. године, као здраво дијете, у Велином Селу. Стицајем животних околности изгубила је слух у трећем разреду основне школе. Било је то вријеме великих предрасуда према глувим особама, са којима ће се Дубравка борити цијелог живота. Послије тешких година туге, уписала се у школу за глуву дјецу у београду, а након основне уписала је средњу библиотекарску школу. По завршетку средње школе запослила се у Народној библиотеци ,,Филип Вишњић“ у Бијељини. Уз рад завршила је и студије библиотекарства у сарајеву, са чистом десетком из струке, као први и једини глуви студент. До сада је објавила шест књига поезије и три стручне књиге. Ауторка је првог ријечника гестовног језика у Републици Српској, те главна и одговорна уредница јединог часописа у РС који се бави проблематиком и информисањем глувих. Била је предсједница Савеза глувих БиХ, као републике у бившој Југославији, и делегат на Свјетском конгресу глувих у Токију 1991. године.
Послије распада Југославије активно је радила у новооснованом Савезу глувих и наглувих Републике Српске, чија је предсједница већ 12 година.
- Хуманитарним радом бавим се 36 година, а заједно са колегама, у бијељинском Удружењу глувих и наглувих, чиним све како би се смањило сиромаштво, те на социјалној и здравственој заштити наших глувих суграђана, каже Дубравка остојић Живковић која је за свој рад у области културе 2002. године награђена златном значком града Бијељина, а 2012. за хуманитарни рад је одликована сребрном медаљом ,,Кнез Иво од Семберије“.
Јелица Кокотовић
Јелица је рођена 1975. године у Тузли. Од 1999. године, са претходно завршеном Вишом школом унутрашњих послова у Бања Луци, радила је на пословима инспектора општег криминалитета у Центру јавне безбједности Бијељина. Године 2011. завршава Правни факултет и ради као правник на пословима инспектора за општи криминалитет у Полицијској управи Бијељина, гдје води реферат насиља у породици или породичној заједници. Магистарски рад одбранила је 2014. године на тему ,,Заштита људских права и слобода од угрожавања са елементима насиља (са посебним освртом на категорију малољетника и жена)“. Од стране градоначелника Бијељине именована је за члана радне групе за борбу против насиља у породици, такође је члан радне групе за израду Локалног џендер акционог плана као представница Полицијске управе Бијељина. Активна је у ,,Мрежи жена“ МУП-а РС од оснивања, а истовремено је члан Одбора за родна питања и улогу жена у МУП-у РС.
- Као основни циљ своје професионалне каријере поставила сам заштиту људских права, првенствено заштиту малољетника и жена, као и превенцију, откривање и сузбијање насиља у породици и малољетничке деликвенције, истиче Јелица Кокотовић.
Шемса Изић
Шемса је рођена у Бијељини 1955. године, гдје је завршила основну школу. Средњу грађевинску школу завршила је у Тузли, а ахитектонски факултет у Београду. По завршетку студија вратила се у родни град и у Грађевинском предузећу ,,Рад“ Бијељина радила на пословима планирања и организовања градње, као руководилац техничке припреме, све до 2007. године. У септембру 2007. године, заједно са супругом, који је такође дипломирани инжењер архитектуре, основала је пројектантски биро ,,Медиум“ у којем су настали многи пројекти препознатљивих грађевина, међу којима су зграда ИН телевизије, Центар за културу, за који је биро освојио прву награду на јавном конкурсу, затим петоразредна основна школа на Лединцима, Музеј зворничко-тузланске епархије са владичанским двором и многе друге грађевине у Бијељини. Шемса је чланица ,,Инервил“ клуба Бијељина који се бави пружањем помоћи онима којима је то потребно, али и ширењем међусобног и међународног пријатељства. Један од најзначајнијих пројеката клуба у прошлој години је донирање средстава за израду чесме у Градском парку.
На додјели признања ,,Заслужна жена“ у име награђених обратила се Шемса Изић.
- Захваљујем градоначелнику, као и свима онима који су препознали наш рад и труд да учинимо нашу средину бољим мјестом за живот, рекла је Шемса Изић.
Постхумно признање ,,Заслужна жена“ Гордани Ступар
Ове године додијељено је и једно постхумно признање ,,Заслужна жена“, а додијељено је Гордани Ступар која је својим дугогодишњим хуманитарним радом и руковођењем Удружењем жена обољелих од карцинома дојке ,,Геа“ дала значајан допринос побољшању положаја у друштву жена које се боре са овом опаком болешћу.
Признање је примила Горданина кћерка, Вања Ступар.
Гордана је рођена 1954. године у Сарајеву. Дјетињство је провела на Илиџи, гдје јке завршила и основну школу, а Средњу техничку школу завршила је у Сарајеву. У фирми ,,Енергоинвест“ радила је до констатоване дијагнозе малигног карцинома дојке, када је и пријевремено пензионисана 1988. године.
Тада већ удата, мајка двије дјевојчице, успјешно је завршила први циклус лијечења, али болест се враћала још шест пута и Горданина борба је трајала 32 године. У Бијељину долази 2003. године, кад оснива удружење жена обољелих од карцинома дојке ,,Геа“. Удружење је успјешно спровело низ акција, а свакако једно од најзначајнијих је набавка два мамограф апарата за рано откривање карцинома дојке. Чланице удружења ,,геа“ избориле су се и за оснивање прве онколошке амбуланте и формирање конзилијума при бијељинској болници, као и за добијање ортопедских помагала за обољеле жене. Гордана је активно учествовала и у свим кампањама подизања свијести о карциному дојке од којих се издваја кампања ,,загрљај подршке“ на нивоу БиХ, а која је била дио свјетске кампање ,,Breast Friends“.
Преминула је у новембру 2019. године, а остаће упамћена као велики хуманитарац и херој.
Семберија инфо
За женски допринос развоју наше локалне заједнице и промоцију града Бијељине, градоначелник Мићо Мићић је, на приједлог Комисије за равноправност полова Скупштине града, донио одлуку којом је установљено признање ,,Заслужна жена“ града Бијељине. Ове године признање је додијељено по пети пут, а како је речено на свечаној додјели признања, организованој у Градској галерији, ово прераста у традицију.
Градоначелник Бијељине Мићо Мићић је, уручујући признања изузетним женама Дубравки Живковић Остојић, Јелици Кокотовић и Шемси Изић истакао да су добитнице признања ,,Заслужна жена“ примјер друштвено активних, али и пожртвованих жена.
- Оне својим радом и успјесима чине Бијељину бољим мјестом за живот. Надам се да ће ова признања бити мотив и будућим генерацијама жена да се активно укључе у друштвени живот и доприносе развоју нашег града, изјавио је Мићић .
Дубравка Живковић Остојић
Дубравка је рођена 1940. године, као здраво дијете, у Велином Селу. Стицајем животних околности изгубила је слух у трећем разреду основне школе. Било је то вријеме великих предрасуда према глувим особама, са којима ће се Дубравка борити цијелог живота. Послије тешких година туге, уписала се у школу за глуву дјецу у београду, а након основне уписала је средњу библиотекарску школу. По завршетку средње школе запослила се у Народној библиотеци ,,Филип Вишњић“ у Бијељини. Уз рад завршила је и студије библиотекарства у сарајеву, са чистом десетком из струке, као први и једини глуви студент. До сада је објавила шест књига поезије и три стручне књиге. Ауторка је првог ријечника гестовног језика у Републици Српској, те главна и одговорна уредница јединог часописа у РС који се бави проблематиком и информисањем глувих. Била је предсједница Савеза глувих БиХ, као републике у бившој Југославији, и делегат на Свјетском конгресу глувих у Токију 1991. године.
Послије распада Југославије активно је радила у новооснованом Савезу глувих и наглувих Републике Српске, чија је предсједница већ 12 година.
- Хуманитарним радом бавим се 36 година, а заједно са колегама, у бијељинском Удружењу глувих и наглувих, чиним све како би се смањило сиромаштво, те на социјалној и здравственој заштити наших глувих суграђана, каже Дубравка остојић Живковић која је за свој рад у области културе 2002. године награђена златном значком града Бијељина, а 2012. за хуманитарни рад је одликована сребрном медаљом ,,Кнез Иво од Семберије“.
Јелица Кокотовић
Јелица је рођена 1975. године у Тузли. Од 1999. године, са претходно завршеном Вишом школом унутрашњих послова у Бања Луци, радила је на пословима инспектора општег криминалитета у Центру јавне безбједности Бијељина. Године 2011. завршава Правни факултет и ради као правник на пословима инспектора за општи криминалитет у Полицијској управи Бијељина, гдје води реферат насиља у породици или породичној заједници. Магистарски рад одбранила је 2014. године на тему ,,Заштита људских права и слобода од угрожавања са елементима насиља (са посебним освртом на категорију малољетника и жена)“. Од стране градоначелника Бијељине именована је за члана радне групе за борбу против насиља у породици, такође је члан радне групе за израду Локалног џендер акционог плана као представница Полицијске управе Бијељина. Активна је у ,,Мрежи жена“ МУП-а РС од оснивања, а истовремено је члан Одбора за родна питања и улогу жена у МУП-у РС.
- Као основни циљ своје професионалне каријере поставила сам заштиту људских права, првенствено заштиту малољетника и жена, као и превенцију, откривање и сузбијање насиља у породици и малољетничке деликвенције, истиче Јелица Кокотовић.
Шемса Изић
Шемса је рођена у Бијељини 1955. године, гдје је завршила основну школу. Средњу грађевинску школу завршила је у Тузли, а ахитектонски факултет у Београду. По завршетку студија вратила се у родни град и у Грађевинском предузећу ,,Рад“ Бијељина радила на пословима планирања и организовања градње, као руководилац техничке припреме, све до 2007. године. У септембру 2007. године, заједно са супругом, који је такође дипломирани инжењер архитектуре, основала је пројектантски биро ,,Медиум“ у којем су настали многи пројекти препознатљивих грађевина, међу којима су зграда ИН телевизије, Центар за културу, за који је биро освојио прву награду на јавном конкурсу, затим петоразредна основна школа на Лединцима, Музеј зворничко-тузланске епархије са владичанским двором и многе друге грађевине у Бијељини. Шемса је чланица ,,Инервил“ клуба Бијељина који се бави пружањем помоћи онима којима је то потребно, али и ширењем међусобног и међународног пријатељства. Један од најзначајнијих пројеката клуба у прошлој години је донирање средстава за израду чесме у Градском парку.
На додјели признања ,,Заслужна жена“ у име награђених обратила се Шемса Изић.
- Захваљујем градоначелнику, као и свима онима који су препознали наш рад и труд да учинимо нашу средину бољим мјестом за живот, рекла је Шемса Изић.
Постхумно признање ,,Заслужна жена“ Гордани Ступар
Ове године додијељено је и једно постхумно признање ,,Заслужна жена“, а додијељено је Гордани Ступар која је својим дугогодишњим хуманитарним радом и руковођењем Удружењем жена обољелих од карцинома дојке ,,Геа“ дала значајан допринос побољшању положаја у друштву жена које се боре са овом опаком болешћу.
Признање је примила Горданина кћерка, Вања Ступар.
Гордана је рођена 1954. године у Сарајеву. Дјетињство је провела на Илиџи, гдје јке завршила и основну школу, а Средњу техничку школу завршила је у Сарајеву. У фирми ,,Енергоинвест“ радила је до констатоване дијагнозе малигног карцинома дојке, када је и пријевремено пензионисана 1988. године.
Тада већ удата, мајка двије дјевојчице, успјешно је завршила први циклус лијечења, али болест се враћала још шест пута и Горданина борба је трајала 32 године. У Бијељину долази 2003. године, кад оснива удружење жена обољелих од карцинома дојке ,,Геа“. Удружење је успјешно спровело низ акција, а свакако једно од најзначајнијих је набавка два мамограф апарата за рано откривање карцинома дојке. Чланице удружења ,,геа“ избориле су се и за оснивање прве онколошке амбуланте и формирање конзилијума при бијељинској болници, као и за добијање ортопедских помагала за обољеле жене. Гордана је активно учествовала и у свим кампањама подизања свијести о карциному дојке од којих се издваја кампања ,,загрљај подршке“ на нивоу БиХ, а која је била дио свјетске кампање ,,Breast Friends“.
Преминула је у новембру 2019. године, а остаће упамћена као велики хуманитарац и херој.
Семберија инфо
