БРОЈ ИЗОСТАНАКА У БИЈЕЉИНСКИМ ШКОЛАМА ДРАСТИЧНО РАСТЕ
Foto: privatna arhiva/RAS Srbija
Изостајање са појединих часова, али и цјелодневне наставе, све је учесталије у бијељинским школама. Како би био смањен број изостанака и спријечене посљедице које носи одсуство са наставе, у Бијељини већ двије године дјелује Тим за бригу о дјеци.
Оснивање Тима иницирало је Министарство просвјете и културе РС, на препоруку Републичког педагошког завода.
На крају првог полугодишта евидентирано је од 16.000 до 20.000 изостанака, што је од 16 до 24 изостанка по ученику!
Ученици кажу да су најчешћи разлози због којих изостају са наставе досада на часу, избјегавање лоших оцјена, бјежање на наговор вршњака…
Зашто и који ученици најчешће бјеже с наставе, какве су посљедице учесталог бјежања и шта треба учинити да се одлазак ученика с наставе сведе на најмању могућу мјеру, питања су која муче и надлежне. Психолог Ангелина Перић објашњава да најчешће изостају ђаци који имају неодговоран однос према обавезама.
– Они не желе да иду у школу и налазе разне изговоре да не дођу, а то им најчешће правдају сами родитељи. Велики број дјеце изостаје с наставе због анксиозности и страха од оцјена, од неуспјеха у школи. С дјецом, а у сарадњи с родитељима, треба разговарати и помоћи им да отклоне те страхове – каже Перићева.
Тим за бригу о дјеци
Предсједник Актива директора средњих школа Града Бијељина Душко Ђурић каже да појачан ангажман Тима за бригу о дјеци, који чине просвјетни радници, психолози и педагази, представници Центра за социјални рад, полиције, локалне заједнице и родитељи, те увођење комисијског начина правдања изостанка, дају добре резултате.
– Већина бијељинских школа има у просјеку од 20 до 24 изостанка по ђаку. Најбоља у РС је Техничка школа “Михајло Пупин”, која евидентира максимално 17 изостанака по ученику – прецизира Ђурић.
Неоправдани изостанци са наставе су велики проблем, јер из њих може проистећи девијантно понашање, упозоравају стручњаци.
Специјални педагог у Центру за социјални рад Бијељина Славица Коврлија каже да дјеца која не похађају наставу имају веће шансе да постану извршиоци кривичних дјела.
– Таква дјеца испољавају различите облике асоцијалног понашања. И сигурно је да је највећи број извршилаца кривичних дјела управо из реда дјеце која не похађају школу – наглашава Коврлија.
Милица Мркоњић, ученица трећег разреда бијељинске Гимназије, труди се да не изостаје, јер јој је онда теже да савладава градиво. Изостаје само кад је болесна или када мора због ваннаставних активности.
Законом о средњем образовању РС прописано је да ученици који имају више од 26 неоправданих изостанака могу бити искључени из школе. Ово је најнепопуларнија мјера, па се надлежни надају да ће и појачан ангажман надлежних дати добре резултате, а број изостанака бити сведен на минимум.
Правдање искључиво за болест
Ученица четвртог разреда Економске школе Вања Живановић каже да су изостанци са часова оправдани искључиво када је у питању болест.
– Кад се не осјећам добро, остајем код куће. Нисам сконцентрисана, па ми је боље да не дођем у школу. Бјежање са часова не практикујем, али наши вршњаци углавном бјеже јер нису спремни за одговарање – каже Вања.
(српскаинфо.цом)
Оснивање Тима иницирало је Министарство просвјете и културе РС, на препоруку Републичког педагошког завода.
На крају првог полугодишта евидентирано је од 16.000 до 20.000 изостанака, што је од 16 до 24 изостанка по ученику!
Ученици кажу да су најчешћи разлози због којих изостају са наставе досада на часу, избјегавање лоших оцјена, бјежање на наговор вршњака…
Зашто и који ученици најчешће бјеже с наставе, какве су посљедице учесталог бјежања и шта треба учинити да се одлазак ученика с наставе сведе на најмању могућу мјеру, питања су која муче и надлежне. Психолог Ангелина Перић објашњава да најчешће изостају ђаци који имају неодговоран однос према обавезама.
– Они не желе да иду у школу и налазе разне изговоре да не дођу, а то им најчешће правдају сами родитељи. Велики број дјеце изостаје с наставе због анксиозности и страха од оцјена, од неуспјеха у школи. С дјецом, а у сарадњи с родитељима, треба разговарати и помоћи им да отклоне те страхове – каже Перићева.
Тим за бригу о дјеци
Предсједник Актива директора средњих школа Града Бијељина Душко Ђурић каже да појачан ангажман Тима за бригу о дјеци, који чине просвјетни радници, психолози и педагази, представници Центра за социјални рад, полиције, локалне заједнице и родитељи, те увођење комисијског начина правдања изостанка, дају добре резултате.
– Већина бијељинских школа има у просјеку од 20 до 24 изостанка по ђаку. Најбоља у РС је Техничка школа “Михајло Пупин”, која евидентира максимално 17 изостанака по ученику – прецизира Ђурић.
Неоправдани изостанци са наставе су велики проблем, јер из њих може проистећи девијантно понашање, упозоравају стручњаци.
Специјални педагог у Центру за социјални рад Бијељина Славица Коврлија каже да дјеца која не похађају наставу имају веће шансе да постану извршиоци кривичних дјела.
– Таква дјеца испољавају различите облике асоцијалног понашања. И сигурно је да је највећи број извршилаца кривичних дјела управо из реда дјеце која не похађају школу – наглашава Коврлија.
Милица Мркоњић, ученица трећег разреда бијељинске Гимназије, труди се да не изостаје, јер јој је онда теже да савладава градиво. Изостаје само кад је болесна или када мора због ваннаставних активности.
Законом о средњем образовању РС прописано је да ученици који имају више од 26 неоправданих изостанака могу бити искључени из школе. Ово је најнепопуларнија мјера, па се надлежни надају да ће и појачан ангажман надлежних дати добре резултате, а број изостанака бити сведен на минимум.
Правдање искључиво за болест
Ученица четвртог разреда Економске школе Вања Живановић каже да су изостанци са часова оправдани искључиво када је у питању болест.
– Кад се не осјећам добро, остајем код куће. Нисам сконцентрисана, па ми је боље да не дођем у школу. Бјежање са часова не практикујем, али наши вршњаци углавном бјеже јер нису спремни за одговарање – каже Вања.
(српскаинфо.цом)
