Утицај екрана на развој дјеце: Родитељи морају поставити границе
У Предшколској установи ,,Бубамара” у Бијељини одржано је стручно савјетовање на тему ,,Утицај екрана на развој дјеце”. Предавач је била логопед и стручни сарадник Мелита Марковић.
- Претјерана употреба екрана један је од највећих проблема са којима се сусрећу родитељи данас. Тешко је направити баланс између притисака вршњака, потребе комуникације и онога што је добро за правилан развој дјеце. Мозак дјетета које је претјерано за екраном се мијења у самој структури и начину функционисања. Дјеца су изложена хиперстимулацији и постају хиперосјетљива. Код дјеце се јављају разни поремећаји у развоју, проблем социјалне интеракције, поремећаји пажње, кашњење или застој у говорно-језичком развоју, проблеми са читањем, писањем, рачунањем, немогућност праћења школског градива, проблеми са видом и неки вид аутистичног понашања. Родитељи морају бити мудрији и знати их водити у нечему што је дјеци много природније и блискије, него родитељима. Родитељи постављају границе, одређују правила и брину о садржају којем су дјеца изложена”, рекла је логопед Мелита Марковић.
Јелена Рајшић, вапитач и директор вртића ,,Бубамара”, изјавила је да је кроз досадашњу сарадњу са Мелитом Марковић дошла на идеју да позову родитеље малишана како би, кроз разговор, истакли пораст негативних промјена у понашању и развоју дјеце, што је логично, с обзиром на то да родитељи дјеци олако дају разне ,,екране” на кориштење и забаву.
-Наша жеља је да подстакнемо родитеље на одговорно родитељство, те да пробудимо свијест о низу непоправљиво штетних посљедица екрана на развој мозга њихове дјеце. Кроз дугогодишњи рад и посвећеност дјеци, уочила сам да се одгајају генерације дјеце са све већим развојним сметњама и негативним промјенама у понашању, што се касније одражава и на школу”, појаснила је Јелена Рајшић.
Мелита Марковић је истакла да је родитеље интересовало и како на правилан начин подстицати здрав развој дјеце, које су то развојне норме и како разумјети нека понашања код дјеце, како код дјеце препознати шта неће, а шта не могу и помоћи им да правилно развију своје вјештине да би могли адекватно да усвајају нова знања.
- Претјерана употреба екрана један је од највећих проблема са којима се сусрећу родитељи данас. Тешко је направити баланс између притисака вршњака, потребе комуникације и онога што је добро за правилан развој дјеце. Мозак дјетета које је претјерано за екраном се мијења у самој структури и начину функционисања. Дјеца су изложена хиперстимулацији и постају хиперосјетљива. Код дјеце се јављају разни поремећаји у развоју, проблем социјалне интеракције, поремећаји пажње, кашњење или застој у говорно-језичком развоју, проблеми са читањем, писањем, рачунањем, немогућност праћења школског градива, проблеми са видом и неки вид аутистичног понашања. Родитељи морају бити мудрији и знати их водити у нечему што је дјеци много природније и блискије, него родитељима. Родитељи постављају границе, одређују правила и брину о садржају којем су дјеца изложена”, рекла је логопед Мелита Марковић.
Јелена Рајшић, вапитач и директор вртића ,,Бубамара”, изјавила је да је кроз досадашњу сарадњу са Мелитом Марковић дошла на идеју да позову родитеље малишана како би, кроз разговор, истакли пораст негативних промјена у понашању и развоју дјеце, што је логично, с обзиром на то да родитељи дјеци олако дају разне ,,екране” на кориштење и забаву.
-Наша жеља је да подстакнемо родитеље на одговорно родитељство, те да пробудимо свијест о низу непоправљиво штетних посљедица екрана на развој мозга њихове дјеце. Кроз дугогодишњи рад и посвећеност дјеци, уочила сам да се одгајају генерације дјеце са све већим развојним сметњама и негативним промјенама у понашању, што се касније одражава и на школу”, појаснила је Јелена Рајшић.
Мелита Марковић је истакла да је родитеље интересовало и како на правилан начин подстицати здрав развој дјеце, које су то развојне норме и како разумјети нека понашања код дјеце, како код дјеце препознати шта неће, а шта не могу и помоћи им да правилно развију своје вјештине да би могли адекватно да усвајају нова знања.
