Излагање о Мргуди обиљежио десети научни скуп на Педагошком факултету
Педагошки факултет у Бијељини организовао је јуче 10. научни скуп са међународним учешћем "Наука и настава данас" на којем је представљено 60 научних радова.
Научни скуп окупио стручњаке са факултета у Србији, Републици Српској и БиХ, представнике предшколских установа, основних школа и других институција и организација које се баве сродним активностима, а новина је учешће представника два факултета који се баве тематиком развоја дјеце са посебним потребама.
Декан Педагошког факултета Универзитета у Источном Сарајеву Далибор Стевић, на отварању овогодишњег научног скупа, истакао је да је Педагошки факултет суштински предодређен значајем и својом мисијом као лидерска научноистраживачка институција у области педагогије, предшколског образовања и образовања учитеља и наставника, те је као такав изузетно значајан фактор у образовном систему Републике Српске.
"Улога наше високошколске установе је и да правимо корекције и поздрављамо сваку иницијативу и хтијење да се нешто мијења и унапређује, али и да будемо опрезни и пратимо стварне потребе у нашем друштву", истакао је Стевић. Посебну пажњу свих присутних привукло је пленарно излагање проф. др Миленка Ћурчића, који је у свом излагању представио природно богатство којим располаже Град Бијељина и цјелокупна Република Српска, мочвару Громижељ, у којој егзистира веома ријетка угрожена врста рибе Умбра крамери - Мргуда.
Громижељ је мочварна област површине 830 хектара у атару семберског Велиног Села. Од 2011. године је посебни заштићени резерват природе са више од 400 ријетких биљних врста, од којих су неке на црвеној листи угрожених биљака у Европи. У овој мочвари је Лакетића вир, дом рибе „Умбра крамери“, врсте старе 25 милиона година.
Ова риба спада у ред најстаријих кичмењака на планети. Достиже дужину од 15 центиметара, а тежину до 30 грама. Настањује мочварне и вегетацијом богате воде специфичног пх састава и замуљеног дна. Дводихалица је и изван воде може остати и десет сати, а у замуљеном тлу и много дуже. Има је у резервату Засавица у сусједној Србији, на неким локалитетима у Хрватској, Словачкој, Мађарској, Бугарској и Румунији. У Лакетића виру њена популација је изузетно бројна и већа је од свих до сада познатих у Европи.
Бијељина данас - bijeljina.org
Научни скуп окупио стручњаке са факултета у Србији, Републици Српској и БиХ, представнике предшколских установа, основних школа и других институција и организација које се баве сродним активностима, а новина је учешће представника два факултета који се баве тематиком развоја дјеце са посебним потребама.
Декан Педагошког факултета Универзитета у Источном Сарајеву Далибор Стевић, на отварању овогодишњег научног скупа, истакао је да је Педагошки факултет суштински предодређен значајем и својом мисијом као лидерска научноистраживачка институција у области педагогије, предшколског образовања и образовања учитеља и наставника, те је као такав изузетно значајан фактор у образовном систему Републике Српске.
"Улога наше високошколске установе је и да правимо корекције и поздрављамо сваку иницијативу и хтијење да се нешто мијења и унапређује, али и да будемо опрезни и пратимо стварне потребе у нашем друштву", истакао је Стевић. Посебну пажњу свих присутних привукло је пленарно излагање проф. др Миленка Ћурчића, који је у свом излагању представио природно богатство којим располаже Град Бијељина и цјелокупна Република Српска, мочвару Громижељ, у којој егзистира веома ријетка угрожена врста рибе Умбра крамери - Мргуда.
Громижељ је мочварна област површине 830 хектара у атару семберског Велиног Села. Од 2011. године је посебни заштићени резерват природе са више од 400 ријетких биљних врста, од којих су неке на црвеној листи угрожених биљака у Европи. У овој мочвари је Лакетића вир, дом рибе „Умбра крамери“, врсте старе 25 милиона година.
Ова риба спада у ред најстаријих кичмењака на планети. Достиже дужину од 15 центиметара, а тежину до 30 грама. Настањује мочварне и вегетацијом богате воде специфичног пх састава и замуљеног дна. Дводихалица је и изван воде може остати и десет сати, а у замуљеном тлу и много дуже. Има је у резервату Засавица у сусједној Србији, на неким локалитетима у Хрватској, Словачкој, Мађарској, Бугарској и Румунији. У Лакетића виру њена популација је изузетно бројна и већа је од свих до сада познатих у Европи.
Бијељина данас - bijeljina.org
