Пољопривредну производњу ове године карактерисало је појачано присуство корова, штеточина и биљних болести како на ратарско-повртарским тако и на воћарским културама. Појавиле су се и нове штеточине попут стричковог шарењка на соји који до сада није забиљежен на нашем подручју.
​
Због обилних падавина током маја није могло да се обави правовремено третирање пшенице што је довело до појаве одређених болести. Једна од оних, које се до сада нису јављале у Семберији, је стричков шарењак која може да проузрокује значајно смањење приноса. Са овим проблемом сусрео се и Радисав Деспотовић, који се бави и ратарском, али повртарском производњом.

Под пластеницима овај домаћин има 14.500 квадрата на којима је невријеме и ове године причинило велику штету. Борио се да од болести сачува парадајз и лубеницу на отвореном пољу као и пшеницу.

– У затвореном простору појављују се инсекти. На отвореном биљне болести. Прије неколико година пшеницу ниси морао да третираш од болести већ само од корова, а сад то мораш да радиш два до три пута и опет не значи да ће третман бити ефикасан – каже пољопривредник.

Прољећне падавине проузроковале су потешкоће и на усјевима породице Петровић јер је обим биљних болести био појачан што је изискивало и појачан хемијски третман и на отвореном и затвореном простору.

– Већа потрошња фунгицида, поскупила је производњу. Да би сачували лубеницу и дињу фунгицидне тртетмане морали смо понављати на практично 7 дана. Слично је и са парадајизом-проблеми са расадом, пресађивањем и борба са гљивичним обољењима у склопу алтернарије односно класичне пламењаче. Није био поштеђен ни кромпир. Ми имамо и купус, који је у доста доброј кондицији, међутим код њега се јавила бактериоза купуса, бактерија ксантомонас. Све се то мора на вријеме и квалитетно третирати иначе нема рода – каже Љубиша Петровић из Црњелова.

Повртар Димитрије Митровић из Доњег Црњелова каже да се од свих повртарских култура од болести најбоље “одбранила” паприка.

– Било је напада инсеката и ваши у најтоплијем мјесецу, августу, али није било веће штете на приносу нити квалитету – каже он.

И стручњаци истичу да је ова година била идеална за појаву биљних болести и штеточина и на отвореном и затвореном пољу.

Ђорђе Глишић из Ресора за пружање стручних услуга пољопривреди каже да су на заштити усјева ратари имали пуне руке посла.

– Фузариоза класа пшенице је ове године била присутна на парцелама у Семберији и то у знатно већем интензитету из разлога јер је у вријеме њене заштите пало доста кише. Примјетне су и болести листа попут септорије, рђе, пепелнице, а што се тиче кукуруза и ове године имали смо појаву црвенила на парцелама уз ријеку Дрину и повећану активност кукурузне златице нарочито на оним усјевима који су страдали усљед олујног невремена – каже Глишић.

Пошто се пољопивредници спремају за сјетву стрних жита агрономи их савјетују да користе декларисано сјеме које је третирано против проузроковача обољења и инсеката, а да се за даљу заштиту свакако консултују са стручним лицима.

Племењача на поврћу

На семберским ораницама уочено и присуство пламењаче на парадајизу, паприци, краставцу, дињи, затим појава трулежи плодова повртарскуих култура.

– Поред патогена ту су и штеточине који су ове године доминирале почевши од мољца парадајза односно туте апсолуте, бијеле лептирасте ваши на купусу, трипси на паприци и велике најезда стеница на повртарским културама којих није до сада било – рекао је Ђорђе Глишић из Ресора за пружање стручних услуга пољопривреди.

(српскаинфо.цом)