Удружење Херцеговаца „Јован Дучић“ у Бијељини синоћ је у великој сали Цента за културу “Семберија” организовало јавну трибину „Сјећањем и памћењем против заборава“. Циљ организатора је подсјетити на страдања Срба Херцеговине и Семберије која су се десила током трајања НДХ са посебним освртом на логоре који су се налазили на острву Пагу и у Јадовну.

​

- Нажалост, у Семберији се недовољно зна о страдању локалног српског становништва у усташким фабрикама смрти, као и о страдању Срба Херцеговине. Наше Удружење је себи дало задатак да његује културу сјећања како на наше великане и њихова славна дјела, нашу традицију и културу, тако и на наше жртве и страдања. Ово ће бити једно од наших саборовања на којем ћемо говорити о нашим прецима који су убијени на правди Бога, само зато што су Срби. Ми то не смијемо заборавити, јер заборав води у нестајање идентитета, а без идентитета, човјек је обична љуштура. На овој трибини биће ријечи и о правној легислативи којом је био озакоњен геноцид над српским народом у монструм држави - НДХ. Гајећи културу сјећања, враћамо дуг према прецима, а такође, наша дужност ће и према новим генерацијама, које тек стасавају, на тај начин бити испуњена”, поручио је предсједник бијељинског Удружења Херцеговаца, Спасоје Албијанић.



На трибини су учествовали доктор Сања Савић са Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, која је говорила о феномену стављања политике убијања и уништења читавог једног народа у законске оквире злочиначке НДХ-а, док је Душан Басташић из Удружења „Јадовно 1941“ представио податке о усташким злочинима у ова два логора и њиховом наставку у Јасеновцу и другим мјестима страдања. Он је нагласио да је обавеза и ових генерација да се сјећају, да памте жртве и новомученике пострадале на подручју НДХ-а током Другог свјетског рата.

- Помињање је оно најбоље што можемо учинити за њих, а из тог страдања, као неко наравоученије, које би требало да усвојимо, своди се на сљедеће: зашто, због чега и у којим околностима су настрадали. То треба да буде наук за све нас и оне који ће доћи, да не би више никада страдали. Да би се сјећали и памтили, морамо нешто и знати. О страдању Срба током љета 1941. године на подручју Лике, Велебита, острва Пага, већина људи не зна скоро ништа. Деценијама се скривала истина о комплексу логора у том дијелу НДХ –а. Многи Срби и са подручја Семберије и источне Херцеговине су пострадали у тим логорима”, изјавио је Басташић. 

Семберија инфо