Полицијски службеници ПУ Бијељина, реализују кампању „Стоп вршњачком насиљу“, а данас су у просторијама Економске школе Бијељина ученицима одржали едукативно предавање на ову тему.

Кампања „Стоп вршњачком насиљу“ има за циљ упознавање ученика основних и средњих школа са појмом вршњачког насиља, начину испољавања насиља међу дјецом и младима, као и подизање свијести грађана о значају благовременог откривања.

Срећко Панић, помоћник комадира Полицијске станице Бијељина 2 казао је да су данас ученицима Економске школе презентовали које врсте вршњачког насиља постоје, како се манифестују на ум ученика, али и какве су санкције и које последице може да носи неко ко је жртва вршњачког насиља.

-Имали смо неколико случајева вршњачког насиља у оквиру Републике Српске, а чак и једно у Бијељини. Ми хоћемо да им на што бољи начин приближимо, како да помогну једни другима прије свега, а не само да се прича о санкцијама.

Они много боље између себе знају шта се дешава, него што знају наставници, родитељи, па и полиција“, казао је Панић и додао да је најблажи вид вршњачког насиља физичко насиље, које се најлакше открива, док психичко насиље може трајати дуги низ година, а да нико за то не сазна и да остави трајне посљедице, које доводе и до самоубиства.



-Превенција за вршњачко насиље је да се препозна, осуђује и да се помогне. Жртве вршњачког насиља су обично саме, оне се труде да буду искључене, осамљене и да саме воде своју борбу, јер их је срамота да то испричају вршњацима или некоме другом. Трудимо се да научимо ученике да направе инклузију, да их укључе у своје активности, наставне или ваннаставне, да их укључе у друштво и на тај начин да им пруже подршку“, истакао је Срећко Панић.

Драгица Мишикић, ученица трећег разреда Економске школе Бијељина казала је да у Економској школи, вршњачко насиље није толико постојано, односно физичко насиље, али да постоји психичко насиље.

-Заступњено је злостављање преко друштвених мрежа, порука и многих група које су направљене за исмијавање ученика који иду у школу. Исмијавају ученике на основу тога гдје живе, колико имају односно колико немају заправо. У данашње вријеме то је уобичајено, људи то виде као свакодневницу, али то не би требало да буде свакодневница. Дјеца коју они злостављају, могу да заостану у менталном развоју“, нагласила је Мишикићева и додала да је и она била жртва вршњачког насиља и прва која је отишла код школског  психолога.

-Била сам злостављана ментално, то није било учестало и било је на нивоу разреда. Одлазила сам на редовне разговоре код психолога, разговарала сам са родитељима. Данашњи родитељи не разговарају много са дјецом и дјеца немају велику подршку од родитеља. Због тога јако су важна оваква предавања и едукације“, истакла је Драгица Мишикић.

Семберија инфо