Култура је темељ српског националног идентитета
У организацији Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета”, у оквиру овогодишњих “Вишњићевих дана”, у Галерији центра за културу данас је организован Округли сто о положају културе у Бијељини.
Како рече професор доктор Јелина Ђурковић, медијатор овог округлог стола, култура, која представља темељ националног идентитета једног народа, данас је угрожена, како глобално, тако и локално.
“Наша жеља је била да на једном мјесту говоримо о положају културе у Бијељини, о улози културних институција на очувању и развоју културе, о промовисању културе путем медија , о штампарству и издаваштву, о статусу ћирилице као живог “организма” и живог идентитета српског народа”, истакла је професор доктор Јелина Ђурковић, поздравивши том приликом све учеснике овог округлог стола, књижевнике и књижевне критичаре, Љиљану Лукић и Цвијетина Ристановића, Стеву Ћосовића, издавача “Света књиге”, професора историје Предрага Васића из бијељинске Гимназије, Тању Лазић, историчара у Музеју Семберије, професора у пензији Душанку Новаковић, Жељану Арсеновић, директорку Библиотеке, и бројне друге учеснике овог округлог стола.
Дејан Антић, професор Филозофског факултета у Нишу, поздравио је учеснике овог округлог стола и истакао значај сарадње са бијељинском “Просвјетом” у протекле три године.
“Уколико нас онемогућавају да се повезујемо политички и територијално, онда нам нико не може забранити да се повезујемо на културном и образовном, односно на економском плану. Срби из јужних српских крајева, поготово млади, треба што боље да упознају живот у овим нашим западним српским крајевима. Као народ, мало се познајемо и то у наредном периоду треба да исправимо, да се још више посјећујемо, да сарађујемо на културном и образовном плану”, истакао је професор Дејан Антић.
Семберија Инфо
Како рече професор доктор Јелина Ђурковић, медијатор овог округлог стола, култура, која представља темељ националног идентитета једног народа, данас је угрожена, како глобално, тако и локално.
“Наша жеља је била да на једном мјесту говоримо о положају културе у Бијељини, о улози културних институција на очувању и развоју културе, о промовисању културе путем медија , о штампарству и издаваштву, о статусу ћирилице као живог “организма” и живог идентитета српског народа”, истакла је професор доктор Јелина Ђурковић, поздравивши том приликом све учеснике овог округлог стола, књижевнике и књижевне критичаре, Љиљану Лукић и Цвијетина Ристановића, Стеву Ћосовића, издавача “Света књиге”, професора историје Предрага Васића из бијељинске Гимназије, Тању Лазић, историчара у Музеју Семберије, професора у пензији Душанку Новаковић, Жељану Арсеновић, директорку Библиотеке, и бројне друге учеснике овог округлог стола.
Дејан Антић, професор Филозофског факултета у Нишу, поздравио је учеснике овог округлог стола и истакао значај сарадње са бијељинском “Просвјетом” у протекле три године.
“Уколико нас онемогућавају да се повезујемо политички и територијално, онда нам нико не може забранити да се повезујемо на културном и образовном, односно на економском плану. Срби из јужних српских крајева, поготово млади, треба што боље да упознају живот у овим нашим западним српским крајевима. Као народ, мало се познајемо и то у наредном периоду треба да исправимо, да се још више посјећујемо, да сарађујемо на културном и образовном плану”, истакао је професор Дејан Антић.
Семберија Инфо