КАРАВАН ЗИМНИЦЕ И БАЗАР РУКОТВОРИНА :: Semberija INFO ::

 

КАРАВАН ЗИМНИЦЕ И БАЗАР РУКОТВОРИНА


Зимница прављена по старим рецептима, а рукотворине проткане љубављу

У организацији АД „Комуналац“ Бијељина, Семберци имају прилику да уживају у четвртом по реду Каравану зимнице и базару рукотворина.  Ова манифестација трајаће данас и сутра, од 10 до 15 часова, а одржава се на простору Зелене пијаце.

Хелена Стојић, организатор Каравана зимнице и базара рукотворина  испред АД „Комуналац“ Бијељина истакла је да су Бијељина и Семберија изузетно богат пољопривредни крај, те да се то види по асортиману производа који је свакодневно изложен на тезгама Зелене пијаце и овом приликом позвале све да посјете Караван зимнице и базар рукотворина.
 

-Ко није у прилици да спреми зимницу ове године, то може учинити на начин, да купи оно што се нуди данас и сутра на базару. Ове године имамо 23 излагача са територије општине Бијељина и веома разноврсну и шаролику понуду. Сви излагачи на нашем базару су чувари наше традиције“, истакла је Стојићева.
 


 
Љиљана Лазић из Трњака каже да на овогодишњем Каравану зимнице и базару рукотворина представља свој слатки и кисели програм зимнице, који је спремила од воћа и поврћа из сопствене производње.
- Ове године је било мало теже спремити зимницу, јер воће није родило као претходних година до сада. Зимницу сам спремала од онога што је родило, јер је јако скупо да се купује воће. Ове године је поскупио шећер, амбалажа и када се све преради, спакује, најмање се наплати свој труд и рад. Ипак, ово волим да радим и првенствено правим за своје домаћинство, али и да поклоним. Такође, производим и своје поврће, па сам често и на пијаци и тако сам одлучила да правим и за продају. Цијене су ове године веће него претходних, јер је све поскупило, тако да је ове године тегла пекмеза седам конвертибилних марака“, казала је Лазићева и додала да у својој понуди има седам врста пекмеза,компота и слатког, домаће сокове, паприке пуњене купусом и многе друге врсте зимнице прављене по старим рецептима.
Мира Карајчевић из Јање рекла је да је ово друга година како учествује на овој манифестацији и да су сви производи направљени од сировина које она узгаја.

-Година је била јако тешка, претешка али успјело је нешто да се набере. Шта ће бити за даље не знамо. Тешко да ће ове године цијена зимнице да намири улагања, јер је јако ниска цијена производима, а репроматеријал јако скуп. Цијена зимнице је мало скупља у односу на прошлу годину. Прошле године  ајвар је био 10 конвертибилних марака, а ове године је 13 КМ. Мале тегле зимнице су остале исте цијене као и прошле године, четири конвертибилне марке. Заинтересованих за сада има, али видјећемо како ће бити, ипак је тек почело“, казала је Мира Карајчевић и додала да од свих производа које прави најтеже направити ајвар, јер се за њега треба одвојити два дана.
 

 
Вања Балабан из Бијељине, прехрамбени инжењер казао је да се већ три године бави производњом домаћих џемова.
-У посљедњих годину дана, 90 одсто сировина је са наших њива и воћњака, а осим џемова правимо и ајвар од печених паприка и без додатка патлиџана. Идеја да се бавимо производњом потекла из струке, јер знамо какве се све сировине користе за производњу индустријских производа, а ми смо се одлучили да правимо најквалитетније производе, са што бољом сировином“, истакао је Балабан.

Рамиза Богаљевић из Јање, чланица Удржења жена „Јања“ рекла је да је ово њихово друго појављивање на Каравану зимнице и базару рукотворина, те да су изложиле рукотворине и велики асортиман зимнице.
-Данас сам изложила рукотворине које ја правим, плетене торбе, накит, траке за косу... Дјеца су ми одрасла, супруг запослен, тако да имам слободног времена на претек да се бавим оним што стварно волим. Сваки предмет који направим, проткан је љубављу. Инспирацију проналазим на интернету и експериментишем. Цијена ланчића је по 10 КМ, то је минимална цијена, јер је репроматеријал јако скуп, цијена трака за косу је пет конвертибилних марака, а цијена торби зависи од величине и материјала колико се утроши за њихово прављење“, истакла је Богаљевићева.