Продавци на бијељинском тзв. ,,циганском бувљаку'' толико су упорни када нешто продају, до те мјере да цијена за одређени артикал може бити и 70 посто нижа од првобитне.
​
Цјенкање је саставни дио трговине на бувљаку, који традиционално ради на локацији уз Улицу 27. марта уторком и петком током цијеле године. Зими и током врелих љетних дана, кажу трговци, муштерија је мање, али их увијек има. „Најлошији дани су нам када пада киша. Тада на пијацу дође мали број људи. Муштерије су нам људи разних занимања, од људи који тешко живе, радника до интелекуалаца, умјетника, креативаца и боема, каже један од продаваца. Већина продаваца у исти у посљедњих 10-так година, неки од њих баве се продајом одређених производа, између осталог, дијелова за водоматеријал, разних електро уређаја за мајсторе... до оних који продају све и свашта, од гардеробе, нове и половне, накита, сатова, наочара. „Радим на бувљаку сваког уторка и петка у посљедњих 10-так година. Некада је продаја одлична, а некада лоша. Имам своје редовне муштерије, а у понуди имам свега и свачега. Половних и нових ствари, од старих књига, суђа, техничких апарата“, каже Мевлида Топаловић.