Поводом Дана града у суботу, 24. септембра одржана је свечана сједница Скупштине Града Бијељина. Била је то прилика да се заслужним појединцима и колективима изрази захвалност и признање за оплемењивање живота на простору нашег града.

Лауреат овогодишње свечаности је Саво Цвијетиновић који је добио признање за допринос популаризацији књижевности у нашем граду. Цвијетиновић пише поезију а своје рад, своје риме до сада је уоквирио у три збирке пјесама.



- Људска природа је таква да је свако признање, сваком човјеку, за сваки рад попут кише за жедну земљу. Нарочито када се то што се ради, ради из љубави и увјерења да се тиме овај свијет чини богатијим. „Бронзана медаља Филип Вишњић“ ми је лично јако важна, као признање које су ми додијелили моји суграђани, у мом граду, пред веома цијењеном публиком. Значиће ми и у смислу мотивације мада, и са наградом и без награде, ја ћу писати. Моја душа тражи да пишем. Захтјевно јесте, напор је то моје душе, али ништа није тешко када имаш коме“, рекао је Саво Цвијетиновић за „Семберија ИНФО“.

Саво Цвијетиновић је у свијет поезије ушао тихо и без помпе али за кратко вријеме је оставио дубок траг на све љубитеље стиха. У души велико дијете а управо из дјетињства и почињу први стихови али је са издавањем прве књиге сачекао до пете деценије. Модеран али и свестран пјесник који кроз стихове на најљепши начин чува традицију свог народа, исказује љубав према жени, узвисује Бога, исмијава помодарства виртуелног свијета и храбри родољубље. Пише јасно и артикулисано али није обичан пјесник. Не уклапа се у шаблоне јер му је у њима тијесно. За њега је изазов спајати воду и уље. Инспирацију и дар од Бога несебично даје другима да га то не би разбило изнутра - оно што се зачне треба да се роди. Мало коме је данас лако да пише а Цвијетиновићу је тешко не писати.


Семберија инфо