АЛЕКСАНДАР ЂУРЂЕВИЋ: БИЈЕЉИНА ДОБИЛА ШАНСУ ЗА РАЗВОЈ :: Semberija INFO ::

 

АЛЕКСАНДАР ЂУРЂЕВИЋ: БИЈЕЉИНА ДОБИЛА ШАНСУ ЗА РАЗВОЈ


Један од најзначајнијих догађаја ове године у Бијељини је обиљежавање Дана српског јединства и националне заставе 15. септембра. Како сте доживјели овај празник?

-То је био велики дан за Бијељину и, колико знам, то је био први пут да је предсједник Србије био у Бијељини, поготово да је био заједно са Патријархом српским. Патријарх Павле је долазио 90.тих година, али је велика част угостити заједно предсједника Србије Александра Вучића, патријарха Порфирија, предсједника РС Жељку Цвијановић и српског члана Предсједништва  БиХ Милорада Додика. Лијепа је симболика и што је Дан српског јединства, слободе и националне заставе обиљежен заједно са свечаним почетком радова на ауто-путу који ће за сва времена повезати РС и Србију.
 
Предсједник Додик је позвао да се као народ окупимо под једну заставу, да се више увезујемо.

-Ми смо повезани као народ, али је ауто-пут  од велике важности за даље преплитање. Ово је прилика да Бијељина добије нови импулс економског развоја којем су допринијели геополитички догађаји, досељавање становништва, али и географски положај, јер се налазимо на тромеђи Србије, БиХ и Хрватске, односно Европске уније.Људи из Семберије иду у Србију, људи из пограничних насеља Србије долазе да раде у Бијељини. Сада ће то бити интензивније. Градња ауто-пута ће бити и највећа фабрика на отвореном. Ангажоваће се бројни радници, предузећа, кооперанти и читав град ће имати директне и индиректне користи.Ово је прилика за развој која се неком граду пружа једном у његовом постојању.

Предсједник Вучић је, у свом говору, истакао и да је ово прилика и за долазак инвеститора у Бијељину.

-Завршетком ауто-пута на сат времена ћемо бити од Београда  и Новог Сада, највећих тржишта у Србији. И Бањалука и Добој ће бити ближе. Завршетком коридора 5ц, ауто-путем ћемо бити повезани и са највећим тржиштима у Федерацији БиХ. Имаћемо и брзу цесту профила ауто-пута према Зворнику, Власеници и Палама. Европска унија и Хрватска су нам на 30 до 40 минута вожње. Предсједник Вучић је покренуо идеју Отвореног Балкана и БиХ треба да буде дио тог пројекта. Ако понудимо мање трошкове производње и пословања, обезбиједимо индустријске пословне зоне, ако поново активирамо причу о бесцаринским зонама и дамо друге погодности, уз добру организацију издавања дозвола, мислим да ће Бијељина бити изузетно занимљива инвеститорима. Све је мање-више математика.
 
Шта смо као град урадили до сада? Шта би још требало да се учини?

-Идеју ауто-пута Бањалука - Београд изнио је предсједник Додик да би се обезбиједило управо ово - економски напредак Српске. Све дионице од Добоја до Раче су или уговорене или се кренуло са радовима. Бијељина је, практично, шансу за даљи развој добила са виших нивоа. Осим трошкова за дио земљишта кроз које пролази ауто-пут, све остало смо добили на поклон, јер 80 одсто новца од 260 милиона марака даје Србија, остатак РС. У протеклих 20 до 30 година били смо један од градова који се најдинамичније развијао у БиХ, али је задњих годину - двије, због спорости Градске управе, застала прича о развоју слободних зона. Требиње, Градишка и други градови раде на томе и имају користи. Морамо бити активнији. Бијељина је, једноставно, осуђена на развој и понекад се нашалим, да је најбоље да сви ми заједно, и политичари и Градска администрација само не сметамо инвеститорима. Добили смо прилику, остало је на нама и до нас.
 
Да заокружимо ову тему. Грађани су примијетили да град на Дан заставе није имао заставице на стубовима поред булевара, изнад улица, није их било ни на зградама. Због чега? Ко је затајио?

-Колико сам пратио, изостао је и званичан позив Градске управе грађанима да дођу на свечаност. Није било ни медијске промоције, нити је град био украшен. Лично сам упутио позив грађанима и послао мејлове на адресе привредника и организација да нам се придруже на Тргу. Сама организација програма је била у надлежности протокола два предсједника и на то нисмо имали утицај, али је Градска управа могла утицати на свечанији изглед. Градоначелник је, чини се, више био заокупљен тиме да ли ће се фотографисати са предсједником Вучићем или не, да ли ће говорити или не, него овим дужностима. Не мислим да је у питању намјера, него пропуст који не би смио да се дешава.
 
Било је акција дијељења застава грађанима?

-Да, то су чинили активисти неких странака. Колико знам, СНСД је организовао и изношење застава на трг, током свечаности.  Мислим да тога није било, могло се десити да Дан националне заставе у Бијељини прође без националних застава на Тргу.
 
Чека нас друга свечаност, 24. септембар - Дан ослобођења града током Другог свјетског рата. У краткој рекапитаулацији, шта је урађено до сада, шта хитно треба урадити, шта у краткорочном, а шта у дугорочном периоду?

-Хитно је да се сумира рад Комисије за процјену штета које је нанијела суша и да се, ако се прогласи елементарна непогода, обезбиједе средства за накнаду штете. Новца имамо на располагању, с обзиром да је инфлација, која је поред свих негативних ефеката, допринијела и већим приходима у буџет Града. Градска управа је и у овом послу закаснила, јер је комисију формирала касно, када је дио усјева већ скинут. Морамо убрзати и градњу спортске дворане или тренинг центра, јер су све спортске сале у школском систему, па их клубови и активни спортисти могу користити тек након 19 часова. Одржавање тренинга у 22 или 23 часа, једноставно, није добро за спортисте.  Прије двије године је издвојено милион марака за пројектовање, али немамо повратне информације, докле се стигло, а новац губи вриједност. Дугорочно и трајно у Семберији приоритет треба дати економском развоју и оживљавању бесцаринских зона. Средњорочно, требамо радити на уређењу инфраструктуре, градњи вртића, задовољавању других потреба грађана. Ранијих година је, морамо признати, урађено доста пројеката инвестирањем са нивоа РС. Градска управа тада није вршила опструкције. У посљедње двије године имамо другачије стање и застој у развоју. У суштини, на нама је да ли ћемо искористити прилике које имамо, а Бијељина има капацитете за то, јер су способни, стручни људи који су из Семберије или су дошли у Бијељину, у овом тренутку, наш највећи ресурс. Једноставно, све је до нас самих.