Центар за заштиту менталног здравља ДОМА ЗДРАВЉА БИЈЕЉИНА један је од првих акредитованих центара у РС - Др Деспотовић: Са страхом се човјек најтеже носи
Центар за заштиту менталног здравља оформљен је као организациона јединица Дома здравља Бијељина 2008. године и представља дио пројекта бриге о менталном здрављу становништва, а поента овог начина рада јесте заштита менталног здравља становништва у заједници’’, изјавила је за „Семберија инфо“ начелница овог Центра примаријус др Весна Деспотовић, психијатар.
- То нам је и био циљ, да се на овакав начин конципира заштита менталног здравља, да се обухвате све старосне категорије, од најмлађих, па до најстаријих чланова нашег друштва. Ментално здравље у заједници подразумијева да се фокусирамо на укључивање свих фактора заједнице, првенствено породице, јер не би требало да се све своди на лијекове када неко има проблеме са менталним здрављем, већ да то буде укључивање и свих запослених у Центру за заштиту менталног здравља, односно свако из свог домена уради шта може, а затим породице, да би они научили како да се брину и поставе у одређеним ситуацијама, а затим и шира друштвена заједница. Центар сарађује са великим бројем организација у нашој друштвеној заједници, управо са циљем да се омогући нашим корисницима да након лијечења или у процесу лијечења што боље интегришу у заједницу. Важна је заштита у заједници. Има људи који су радно способни и треба да буду прихваћени, да се запосле, јер лијечење овдје не значи радну неспособност. Када говоримо о тежим варијантама, мислимо на болничко лијечење. Међутим и након тога постоји могућност рехабилитације и враћање у неке нормалне социјалне комуникације, живота, рада...То је основни принцип заштите менталног здравља у заједници“, истакла је др Деспотовић и подсјетила да су у Центру за заштиту менталног здравља три тима.
Поред индивидуалног начина рада, групних терапија, рад са корисницима Центра за менталну заштиту здравља се састоји и у оквиру савјетовалишта гдје сви запослени у Центру одржавају савјетовалиште.
- Одржавање савјетовалиштва је за људе који су са хроничним обољењима и користе наше услуге, за два - три или више пацијената по типу везаних за терапију, неке активности... Такође, у склопу савјетовалишта постоји и савјетовалиште за дјецу, те савјетовалиште за психогеријатрију. Поред индивидуалних имамо и групне терапије, али за њих морамо да одаберемо ко може да учествује у групној терапији и то су, углавном, особе са неуротским поремећајима. У тим групним терапијама увијек има неко ко је расположен да своја искуства изнесе и на тај начин може помоћи осталима у групи. Такође, имамо и тим за кућне посјете који је свакодневно на терену, јер имамо сталне кориснике који из неких разлога не могу да дођу до Центра“, казала је Деспотовићева.
Она је додала да у Центру за заштиту менталног здравља сматрају да је окупационо радна терапија веома битна коју користе поред фармаколошке и разних видова психотерапије као методу у третману особа са проблемима у менталном здрављу. Она укључује радну терапију, као и намјеру да се корисник окупира активношћу у склопу овог вида третмана. Активности на окупационо-радној терапији су израда разних предмета, сликање, цртање, ручни радови и слично, а сав потребан материјал који се користи на терапији набавља Дом здравља Бијељина. У склопу ове терапије корисници се могу служити и кухињом за чај или кафу, слушати музику, гледати тв и низ других активности по договору и избору.
- Са свим корисницима су увијек наше медицинске сестре, такозвани окупационо – радни терапеути. Изложбе радова организују се на Дан менталног здравља, а често су и продајног карактера. Новац од продаје искористимо за средства за даљи рад, за излете са нашим корисницима, а једном смо и купили пакетиће за дјецу са оштећеним слухом’’, каже др Деспотовић.
Она је рекла да се труде да стигму код људи покушавају да „разбију“ кроз превентивне активности, предавањима, појављивањем у медијима и да на тај начин покажу да су свима доступни и да информације из Центра за заштиту менталног здравља не ,,одлазе нигдје’’.
- Мислим да се прилично „разбила“ стигма, јер није све лијечење, некада је лакше непознатој особи све рећи, него пријатељу или члану породице, а то сам чула од већине наших корисника. Много људи дође само да поразговарају, понекад не треба никаква медикаментна терапија. Имамо приличан број младих и дјеце који долазе код нас. Сматрам да је то добро, јер када се на вријеме уочи проблем лакше се рјешава, поготову када имамо родитеље који су као сарадници добри и свјесни проблема. Забрињава нас то да је прилично проблема код дјеце, све млађег узраста. Имамо тим који је едукован за рад са дјецом, а чине га др Олег Грубач, психолог Анђела Боровина и техничар Бојан Радовић“, истакла је начелница Деспотовић и додала да су сви чланови њеног тима, према потреби, укључени у рад са свим основним и средњим школама на територији града Бијељина.
Примаријус др Весна Деспотовић је рекла да су најчешћи поремећаји код корисника њиховог Центра, неуротски поремећаји.
- То су разна стања страха, стресови, депресивна стања, па послије тога крећу менталне болести. У посљедње вријеме повећао се број старих особа са психичим проблемима, које нису деменције, али иду ка томе. Праћењем корисника, увидјели смо да је самачки живот помогао да су стари почели да заборављају, да се губе и да немају социјалне контакте. Ковид, односно изолација је довела до разних стања страха, као што је страх за сопствено здравље, страх од короне, од посљедица короне, од вакцине... Када се „смирила“ корона и када смо почели више да радимо, јер смо имали другачији систем рада за вријеме затварања и короне, примијетили смо да се више људи јавља због посљедица короне. Сада се то мало смањило, али јавља се страх због рата, сиромаштва, а страх је нешто са чим се човјек најтеже носи“, казала је Весна Деспотовић.
Центар за заштиту менталног здравља један је од првих акредитованих центара у РС. Прва акредитација остварена је у току 2011. године, а реакредитације су обављене 2014. и 2017. године, док је у 2022. години Центар реакредитован по новој верзији акредитационих стандарда за заштиту менталног здравља. Центар је и сертификован 2012. године, те ресертифкован 2019. године заједно са осталим организационим јединицама Дома здравља Бијељина, у складу са сертификационим стандардима за домове здравља и ту су, такође, били први у РС.
- Наше акредитације и сертификације показују да смо добри и да смо на правом путу. Оцјењивачи, односно надзорна Комисија, која је дошла код нас у оцјењивање, била је одушевљена, јер смо одржали и унаприједили систем рада. Мислим да доста мојих колега, са којима са сарађујемо нису свјесни колико се ми овдје трудимо да помогнемо другима. Ово је јако специфичан посао и треба да га волите и разумијете људе који долазе код вас. Захваљујући менаџменту Дома здравља Бијељина, који има разумијевање за нас, имамо програм против синдрома сагорјевања који је прихваћен. Имамо право да на свака три мјесеца један петак изађемо и да се дружимо и да се релаксирамо. И сваки други петак у 13 часова ми се у Центру дружимо, тада не примамо пацијенте, осим ако је нешто хитно“, појаснила је за ,,Семберија инфо’’ начелница Деспотовић.
Семберске новине - Семберија инфо
- То нам је и био циљ, да се на овакав начин конципира заштита менталног здравља, да се обухвате све старосне категорије, од најмлађих, па до најстаријих чланова нашег друштва. Ментално здравље у заједници подразумијева да се фокусирамо на укључивање свих фактора заједнице, првенствено породице, јер не би требало да се све своди на лијекове када неко има проблеме са менталним здрављем, већ да то буде укључивање и свих запослених у Центру за заштиту менталног здравља, односно свако из свог домена уради шта може, а затим породице, да би они научили како да се брину и поставе у одређеним ситуацијама, а затим и шира друштвена заједница. Центар сарађује са великим бројем организација у нашој друштвеној заједници, управо са циљем да се омогући нашим корисницима да након лијечења или у процесу лијечења што боље интегришу у заједницу. Важна је заштита у заједници. Има људи који су радно способни и треба да буду прихваћени, да се запосле, јер лијечење овдје не значи радну неспособност. Када говоримо о тежим варијантама, мислимо на болничко лијечење. Међутим и након тога постоји могућност рехабилитације и враћање у неке нормалне социјалне комуникације, живота, рада...То је основни принцип заштите менталног здравља у заједници“, истакла је др Деспотовић и подсјетила да су у Центру за заштиту менталног здравља три тима.
- Код нас је веома изражен тимски рад и сви познајемо све наше кориснике и увијек једни другима дајемо драгоцјене информације. Поред мене, наш тим чине још два психијатра, психолог, те специјални педагог, логопед, социјални радник, девет медицинских сестара, од којих двије раде у окупационо-радној терапији као окупациони терапеути и једна спремачица. Два љекара су на специјализацији из психијатрије“, казала је др Деспотовић.
Поред индивидуалног начина рада, групних терапија, рад са корисницима Центра за менталну заштиту здравља се састоји и у оквиру савјетовалишта гдје сви запослени у Центру одржавају савјетовалиште.
- Одржавање савјетовалиштва је за људе који су са хроничним обољењима и користе наше услуге, за два - три или више пацијената по типу везаних за терапију, неке активности... Такође, у склопу савјетовалишта постоји и савјетовалиште за дјецу, те савјетовалиште за психогеријатрију. Поред индивидуалних имамо и групне терапије, али за њих морамо да одаберемо ко може да учествује у групној терапији и то су, углавном, особе са неуротским поремећајима. У тим групним терапијама увијек има неко ко је расположен да своја искуства изнесе и на тај начин може помоћи осталима у групи. Такође, имамо и тим за кућне посјете који је свакодневно на терену, јер имамо сталне кориснике који из неких разлога не могу да дођу до Центра“, казала је Деспотовићева.
Она је додала да у Центру за заштиту менталног здравља сматрају да је окупационо радна терапија веома битна коју користе поред фармаколошке и разних видова психотерапије као методу у третману особа са проблемима у менталном здрављу. Она укључује радну терапију, као и намјеру да се корисник окупира активношћу у склопу овог вида третмана. Активности на окупационо-радној терапији су израда разних предмета, сликање, цртање, ручни радови и слично, а сав потребан материјал који се користи на терапији набавља Дом здравља Бијељина. У склопу ове терапије корисници се могу служити и кухињом за чај или кафу, слушати музику, гледати тв и низ других активности по договору и избору.
- Са свим корисницима су увијек наше медицинске сестре, такозвани окупационо – радни терапеути. Изложбе радова организују се на Дан менталног здравља, а често су и продајног карактера. Новац од продаје искористимо за средства за даљи рад, за излете са нашим корисницима, а једном смо и купили пакетиће за дјецу са оштећеним слухом’’, каже др Деспотовић.
Она је рекла да се труде да стигму код људи покушавају да „разбију“ кроз превентивне активности, предавањима, појављивањем у медијима и да на тај начин покажу да су свима доступни и да информације из Центра за заштиту менталног здравља не ,,одлазе нигдје’’.
- Мислим да се прилично „разбила“ стигма, јер није све лијечење, некада је лакше непознатој особи све рећи, него пријатељу или члану породице, а то сам чула од већине наших корисника. Много људи дође само да поразговарају, понекад не треба никаква медикаментна терапија. Имамо приличан број младих и дјеце који долазе код нас. Сматрам да је то добро, јер када се на вријеме уочи проблем лакше се рјешава, поготову када имамо родитеље који су као сарадници добри и свјесни проблема. Забрињава нас то да је прилично проблема код дјеце, све млађег узраста. Имамо тим који је едукован за рад са дјецом, а чине га др Олег Грубач, психолог Анђела Боровина и техничар Бојан Радовић“, истакла је начелница Деспотовић и додала да су сви чланови њеног тима, према потреби, укључени у рад са свим основним и средњим школама на територији града Бијељина.
Центар за заштиту менталног здравља Дома здравља Бијељина укључен је у разне пројекте, као што је „Заштита од породичног насиља“, програме као што су пружање психијатријске и психолошке помоћи починиоцима насиља, а имају потписане протоколе са великим бројем невладних организација и институција. Такође, имају и програм координисане бриге, који представља укључивање корисника у праћење, односно прати се цијела породична и пословна ситуација и сви проблеми се рјешавају са доктором.
Примаријус др Весна Деспотовић је рекла да су најчешћи поремећаји код корисника њиховог Центра, неуротски поремећаји.
- То су разна стања страха, стресови, депресивна стања, па послије тога крећу менталне болести. У посљедње вријеме повећао се број старих особа са психичим проблемима, које нису деменције, али иду ка томе. Праћењем корисника, увидјели смо да је самачки живот помогао да су стари почели да заборављају, да се губе и да немају социјалне контакте. Ковид, односно изолација је довела до разних стања страха, као што је страх за сопствено здравље, страх од короне, од посљедица короне, од вакцине... Када се „смирила“ корона и када смо почели више да радимо, јер смо имали другачији систем рада за вријеме затварања и короне, примијетили смо да се више људи јавља због посљедица короне. Сада се то мало смањило, али јавља се страх због рата, сиромаштва, а страх је нешто са чим се човјек најтеже носи“, казала је Весна Деспотовић.
Центар за заштиту менталног здравља један је од првих акредитованих центара у РС. Прва акредитација остварена је у току 2011. године, а реакредитације су обављене 2014. и 2017. године, док је у 2022. години Центар реакредитован по новој верзији акредитационих стандарда за заштиту менталног здравља. Центар је и сертификован 2012. године, те ресертифкован 2019. године заједно са осталим организационим јединицама Дома здравља Бијељина, у складу са сертификационим стандардима за домове здравља и ту су, такође, били први у РС.
- Наше акредитације и сертификације показују да смо добри и да смо на правом путу. Оцјењивачи, односно надзорна Комисија, која је дошла код нас у оцјењивање, била је одушевљена, јер смо одржали и унаприједили систем рада. Мислим да доста мојих колега, са којима са сарађујемо нису свјесни колико се ми овдје трудимо да помогнемо другима. Ово је јако специфичан посао и треба да га волите и разумијете људе који долазе код вас. Захваљујући менаџменту Дома здравља Бијељина, који има разумијевање за нас, имамо програм против синдрома сагорјевања који је прихваћен. Имамо право да на свака три мјесеца један петак изађемо и да се дружимо и да се релаксирамо. И сваки други петак у 13 часова ми се у Центру дружимо, тада не примамо пацијенте, осим ако је нешто хитно“, појаснила је за ,,Семберија инфо’’ начелница Деспотовић.
Семберске новине - Семберија инфо
