ДРАГИША ЂУРИЋ БАЈА
Дијете ,,Пролетера’’
Често оспораван, увијек агилан, стално присутан, дијете ,,Пролетера’’, голман, играч, тренер, капитен, предсједник и све што треба и када треба, то је Драгиша Ђурић Баја.
Драгиша је родјен у Дворовима гдје и живи и гдје је провео сву своју играчку каријеру - од пионира до сениора, од бека до голмана. По слободној процјени одиграо је у више улога (играч, голман) најмање 500 првенствених и куп утакмица у сениорској екипи ФК ,,Пролетер“ Дворови од 1976. године, када је стекао право играња за сениоре, па све до 1997. године, када је окачио „копачке о клин“.
Предходно је, као голман и играч учествовао у пионирском првенству Босне и Херцеговине када је његова генерација у Тузли 1975. године освојила Пионирско првенство Босне и Херцеговине, антологијском побједом над ФК ,,Челик“ из Зенице, тадашњим прволигашем СФРЈ. Постигао је неколико значајних погодака у том првенству, од којих је најзначајнији онај у Босанском Шамцу, у задњим тренуцима, што је ,,Пролетер’’ одвело на завршни турнир у Тузлу.
Од те године Баја учествује у сениорској екипи као повремени голман и играч, а од осамдесетих година постаје стандардан на голу и са малим прекидом (дослужење војске) траје све до средине деведесетих година 2о. вијека. Највећи успјех постиже крајем осамдесетих година када је проглашен за најбољег голмана Регионалне лиге БиХ „Сјевер“ и када добија примамљиве понуде од реномираних клубова да каријеру настави код њих. Медјутим, Драгиша је дворовљански патриота и до краја своје каријере остаје вјеран ,,Пролетеру’’.
Током трајања Отаџбинког рата, Баја повремено организује старе играче и са њима игра пријатељске утакмице по Републици Српској и Србији, а одмах по организовању Куп такмичења у Републици Српској, организује клуб и укључује се у такмичење. Учествује у поновној организацији клуба.
Када је кренуло ново првенство у Републици Српској, док је још био голман, бави се и тренерским послом, а потом се потпуно посвећује теренерском раду у наредних неколико година.
По потреби, ускаче и у управу клуба, помаже, организује, а у неколико наврата је обављао и дужност предсједника клуба. У његовом мандату је одржана и прослава „90 година постојања клуба“.
Поред овог, Баја је обављао и друге дужности у фудбалу Републике Српске. Положио је категорију савезног судије и дијелио је правду до 1. Лиге ФСРС, затим обављао дужност контролора судјења, комесара за судјење 2. Лиге ФСРС, предсједника Удружења судија ОФС Бијељина и ПФС Бијељина.
Заслужан је за постојање и трајање фудбалског клуба у Дворовима и један је од ријетких који је био играч, капитен екипе, тренер екипе и предсједнк клуба.
За те заслуге 1999. године му је додијељена „Златна плакета’’ ФК ,,Пролетер“ Дворови, а 2020. године „Златна значка’’ ФК ,,Пролетер“ Дворови са повељом као највеће признање које клуб додјељује својим заслужним члановима.
Драгиша Ђурић Баја је још увијек активан у раду клуба’’, записано је, поред осталог, у архиву ФК ,,Пролетер“ из Дворова, а што је за портал ,,Семберија инфо’’ издвојио Владан Симеуновић.
Често оспораван, увијек агилан, стално присутан, дијете ,,Пролетера’’, голман, играч, тренер, капитен, предсједник и све што треба и када треба, то је Драгиша Ђурић Баја.
Драгиша је родјен у Дворовима гдје и живи и гдје је провео сву своју играчку каријеру - од пионира до сениора, од бека до голмана. По слободној процјени одиграо је у више улога (играч, голман) најмање 500 првенствених и куп утакмица у сениорској екипи ФК ,,Пролетер“ Дворови од 1976. године, када је стекао право играња за сениоре, па све до 1997. године, када је окачио „копачке о клин“.
Предходно је, као голман и играч учествовао у пионирском првенству Босне и Херцеговине када је његова генерација у Тузли 1975. године освојила Пионирско првенство Босне и Херцеговине, антологијском побједом над ФК ,,Челик“ из Зенице, тадашњим прволигашем СФРЈ. Постигао је неколико значајних погодака у том првенству, од којих је најзначајнији онај у Босанском Шамцу, у задњим тренуцима, што је ,,Пролетер’’ одвело на завршни турнир у Тузлу.
Од те године Баја учествује у сениорској екипи као повремени голман и играч, а од осамдесетих година постаје стандардан на голу и са малим прекидом (дослужење војске) траје све до средине деведесетих година 2о. вијека. Највећи успјех постиже крајем осамдесетих година када је проглашен за најбољег голмана Регионалне лиге БиХ „Сјевер“ и када добија примамљиве понуде од реномираних клубова да каријеру настави код њих. Медјутим, Драгиша је дворовљански патриота и до краја своје каријере остаје вјеран ,,Пролетеру’’.
Током трајања Отаџбинког рата, Баја повремено организује старе играче и са њима игра пријатељске утакмице по Републици Српској и Србији, а одмах по организовању Куп такмичења у Републици Српској, организује клуб и укључује се у такмичење. Учествује у поновној организацији клуба.
Када је кренуло ново првенство у Републици Српској, док је још био голман, бави се и тренерским послом, а потом се потпуно посвећује теренерском раду у наредних неколико година.
По потреби, ускаче и у управу клуба, помаже, организује, а у неколико наврата је обављао и дужност предсједника клуба. У његовом мандату је одржана и прослава „90 година постојања клуба“.
Поред овог, Баја је обављао и друге дужности у фудбалу Републике Српске. Положио је категорију савезног судије и дијелио је правду до 1. Лиге ФСРС, затим обављао дужност контролора судјења, комесара за судјење 2. Лиге ФСРС, предсједника Удружења судија ОФС Бијељина и ПФС Бијељина.
Заслужан је за постојање и трајање фудбалског клуба у Дворовима и један је од ријетких који је био играч, капитен екипе, тренер екипе и предсједнк клуба.
За те заслуге 1999. године му је додијељена „Златна плакета’’ ФК ,,Пролетер“ Дворови, а 2020. године „Златна значка’’ ФК ,,Пролетер“ Дворови са повељом као највеће признање које клуб додјељује својим заслужним члановима.
Драгиша Ђурић Баја је још увијек активан у раду клуба’’, записано је, поред осталог, у архиву ФК ,,Пролетер“ из Дворова, а што је за портал ,,Семберија инфо’’ издвојио Владан Симеуновић.
