Радиша Деспотовић одустаје од пластеничке производње кромпира: "Нема ме нигдје"
Како је појаснио у разговору за Агроклуб, на тржиште врло рано почне пристизати кромпир из увоза. Од почетка производње само једне године је нешто зарадио.
Како је појаснио у разговору за Агроклуб, на тржиште врло рано почне пристизати кромпир из увоза. Од почетка пластеничке производње на осам хиљада квадрата, каже да је само једне године цијена била задовољавајућа и само је тада нешто зарадио.
"Не мислим то више радити. Приноси су мали, нема рачунице јер рано почне стизати египатски кромпир, падне цијена и кад се појави млади кромпир из Херцеговине. Нема ме ту нигдје", каже овај произвођач.
Мраз побио кромпир
Лани је додаје млади кромпир био јефтин и није се могло продати. Произвођачи су то приписивали пандемији Цовид-19, но ни ове године стање није боље. Када је изникао до 10 центиметара, ударили су јаки мразеви,па је, прича Радиша, упркос сви мјерама, само три реда по средини пластеника остало сачувано.
"То су пластеници од 400 квадрата, четири метра високи, али опет мраз је побио", наводи.
Истовремено су порасла и улагања. Сјеме је скупо, каже, плаћао је три марке по килограму, а продајном цијеном од око 1 КМ се не могу надокнадити трошкови улагања.
"Много се улаже, није то на отвореном, када одбијеш и гајбе, ђубриво, наводњавање, раднике, улаз на пијацу, питање је да ли ишта остане. Па боље сједити џаба, него радити џаба, јер ни радне снаге нема, ни за културније послове, а камоли на њиви да раде", појашњава Деспотовић.
Пластеници на 13,5 хиљада квадрата
Укупно је на његовом имању 13,5 хиљада квадрата под пластеницима. Након што је повадио кромпир, посадио је паприку рогу. Продаја на пијаци је каже тешка и захтјевна. Муштерије траже јефтиније, па купују увозну робу од накупаца, а у маркетима немају пролаза.
"Дође паприка из Македоније која је лошија, у односу на нашу. Маркети узимају ту њихову. Тешко је с њима сарађивати, ми ту не можемо ући, све то иде с политичке стране", истиче.
Ово домаћинство само производи и расаду за паприку. Процјене трошкова, каже, ни сам не зна, јер се много и константно улаже у прихрану и заштиту од инсеката.
"Свако 10 дана мора се прихранити и попрскати заштитом од инсеката, ако се то не уради, нема од ње ништа. Улагања су стална. Сваки мало јачи вјетар поцијепа најлон, комад је 300 КМ, а читав најлон око 1.000 марака", додаје.
Производња роге у затвореном простору - како примијенити прихрану?
Ни радну снагу није лако наћи, осим његове породице, већ двије године у сезони ангажује једну радницу, јер више не могу наћи. Повремено ангажује још двоје, када немају посла на имању код другог произвођача.
"Садњу паприке, 65.000 струкова, посадило је нас четверо – ја, жена, син и та радница. Немаш кога запослити ни да хоћеш", закључује Деспотовић.
Агроклуб
Након пет година производње кромпира у пластеницима, Радиша Деспотовић из Бијељине одустаје од узгоја ове културе. Разлози су ниска цијена и мали приноси. Ни тону кромпира овог прољећа није могао извадити с површине од 400 квадрата.
Како је појаснио у разговору за Агроклуб, на тржиште врло рано почне пристизати кромпир из увоза. Од почетка пластеничке производње на осам хиљада квадрата, каже да је само једне године цијена била задовољавајућа и само је тада нешто зарадио.
"Не мислим то више радити. Приноси су мали, нема рачунице јер рано почне стизати египатски кромпир, падне цијена и кад се појави млади кромпир из Херцеговине. Нема ме ту нигдје", каже овај произвођач.
Мраз побио кромпир
Лани је додаје млади кромпир био јефтин и није се могло продати. Произвођачи су то приписивали пандемији Цовид-19, но ни ове године стање није боље. Када је изникао до 10 центиметара, ударили су јаки мразеви,па је, прича Радиша, упркос сви мјерама, само три реда по средини пластеника остало сачувано.
"То су пластеници од 400 квадрата, четири метра високи, али опет мраз је побио", наводи.
Истовремено су порасла и улагања. Сјеме је скупо, каже, плаћао је три марке по килограму, а продајном цијеном од око 1 КМ се не могу надокнадити трошкови улагања.
"Много се улаже, није то на отвореном, када одбијеш и гајбе, ђубриво, наводњавање, раднике, улаз на пијацу, питање је да ли ишта остане. Па боље сједити џаба, него радити џаба, јер ни радне снаге нема, ни за културније послове, а камоли на њиви да раде", појашњава Деспотовић.
Пластеници на 13,5 хиљада квадрата
Укупно је на његовом имању 13,5 хиљада квадрата под пластеницима. Након што је повадио кромпир, посадио је паприку рогу. Продаја на пијаци је каже тешка и захтјевна. Муштерије траже јефтиније, па купују увозну робу од накупаца, а у маркетима немају пролаза.
"Дође паприка из Македоније која је лошија, у односу на нашу. Маркети узимају ту њихову. Тешко је с њима сарађивати, ми ту не можемо ући, све то иде с политичке стране", истиче.
Ово домаћинство само производи и расаду за паприку. Процјене трошкова, каже, ни сам не зна, јер се много и константно улаже у прихрану и заштиту од инсеката.
"Свако 10 дана мора се прихранити и попрскати заштитом од инсеката, ако се то не уради, нема од ње ништа. Улагања су стална. Сваки мало јачи вјетар поцијепа најлон, комад је 300 КМ, а читав најлон око 1.000 марака", додаје.
Производња роге у затвореном простору - како примијенити прихрану?
Ни радну снагу није лако наћи, осим његове породице, већ двије године у сезони ангажује једну радницу, јер више не могу наћи. Повремено ангажује још двоје, када немају посла на имању код другог произвођача.
"Садњу паприке, 65.000 струкова, посадило је нас четверо – ја, жена, син и та радница. Немаш кога запослити ни да хоћеш", закључује Деспотовић.
Агроклуб
