Прича о Ванековом млину или о “великој воденици”, како су Семберци својевремено прозвали ову велику инвестицију  приватног предузетника Фрање Ванека, реализовану крајем деветнаестог вијека, ових дана добила је свој неславни  епилог. Ванеков млин је срушен да би за неколико година на рашчишћеној локацији, преко пута бијељинског Гарнизона, било изграђено ново модерно насеље са 500  станова.

У којој мјери је велика зграда млина и кућа поред млина била девастирана и потенцијално опасна по пролазнике, све донедавно су свједочили  велики зелени застори који су грађане упозоравали на опасност. Да смо, којим случајем, Ванеков млин сви ми који живимо у Бијељини препознали као “национално благо од непроцјењиве вриједности”, вјероватно бисмо знатно раније покушали да га заштитимо и реновирамо. Овако, остаје нам само жал за нечим чега више нема.

​

Да је било покушаја да се нешто направи од тог објекта, руку на срце, било је. Градске власти су својевремено имале идеју  да у недавно срушеном објекту  са фотографије отворе ново градско позориште. Наравно, рестаурација објекта би захтијевала огромна средства, те је питање да ли је било исплативије градити ново позориште или поправљати руинирану кућу у комплексу полусрушеног Ванековог млина који ни тада, а ни сада није у власништву града. Одустало се од те идеје, као, уосталом,  и од бројних других, мање или више прихватљивих за све нас.

Можда је важно напоменути још нешто. Инвеститор на овој локацији добро је препознао вриједност грађевинске инвестиције која би на уложену марку могла вратити вишеструко већу добит. Али, да ли се неко некада запитао, шта се још могло изградити на тој атрактивној локацији. Да је, којим случајем Град био заинтересован за ту локацију и да је, опет, којим случајем, био спреман издвојити новац за куповину наведене парцеле, грађани Бијељине су могли добити још једани градски парк на површини ништа мањој од садашњег Градског парка. На тој локацији могао се изградити, на примјер, градски базен и бројни други атрактивни садржаји за старе, младе и најмлађе житеље овог града.

Таквих идеја или није било или су устукнуле пред налетом инвеститора и власника приватног капитала.
Да се нико, на крају не увриједи, можда ћемо се након свега, сјећати само приче о воловске запрези у коју су била упрегнута 24 вола који су парну машину за велики бијељински паромлин једног дана довезли из Сремске Раче.


Семберија инфо - Љ. Љубојевић