Мудрим  руковођењем и доношењем исправних одлука у Бијељини је у априлу 1992. године спријечен ратни хаос и безвлашће, констатовано је на састанку бивших чланова Предсједништва Скупштине општине Бијељина и Савјета за народну одбрану из 1992. године који је данас одржан у згради Градске управе.

Тадашњи предсједник Скупштине општине Бијељина Цвијетин Симић  подсјетио је учеснике састанка на бројне одлуке, наредбе и закључке који су донесени у периоду од првог априла до краја јуна 1992. године.

“ Пуно је докумената из тог ратног периода који још увијек нису обрађени и публиковани. Нажалост, највише докумената је објављено у Хашком тринуналу. Предложићемо градским властима да се 31. март дефинише као значајан датум за овај град, те да се у градском буџету обезбиједи новац  Музеју Семберија  за прикупљање грађе из тог периода.



Многе одлуке и закључци из тог времена од прије тридесет година на снази су и данас, а односе се на промјене назива улица, назива школа, о забрани ношења оружја на јавним мјестима од стране неунинформисаних лица, али и бројне друге одлуке од значаја за функционисање живота у граду у ратним условима”, истакао је Цвијетин Симић, нагласивши да су све одлуке анализиране и у Тужилаштву БиХ и у Тужилаштву у Хагу, те да нико није имао примјеби на њихов садржај и законитост.

Петар Михајловић, дипломирани правник из Велике Обарске, својевремено начелник у Савезном министарству унутрашњих послова, координатор Служби безбједности за бившу Југославију, провео је у Бијељини један дужи временски период, како сам каже, од трећег децембра 1991. до потписивања Дејтонског мировног споразума.



“ Када данас, са дистанце од тридесет година, сагледавамо активности  општине Бијељина и њихова настојања да живот у општини и рад органа власти уреде у тада веома сложеним временима, односно у атмосфери рата који је дошао и у Семберију, можемо слободно рећи да су општинске власти биле на висини задатка који им је народ повјерио. Успостављено је јединство српског народа и његових вођа, тако да се неизмјерно жртвовање народа може упоређивати са историјским значајем Бијељинске буне из 1876. године. Историчари би рекли да је тридесет година кратак период за објективно сагледавање и објективну анализу.

Ипак, други ће рећи да је прошло довољно времена да би се могла искључити субјективност или субјективни однос према тим догађајима. Руководство општине се у тим тешким временима понијело крајње одговорно и приступило је доношењу битних одлука, наредби и закључака неопходних за нормално организовање живота људи. Такве одлуке су омогућиле функционисање живота, без такозваног правног вакуума, какав је тада владао у неким општинама БиХ”, истакао је Михајловић. Љ.Љ.
​
(Семберија инфо)