Прва школа у селу Дворови је отворена 1854.године на залагање појединих сељака у селу јер до тада у селу није постојала школа.Школа је била српско-православне вјероисповјести и била је направљена од прућа и блата а налазила се у долини у садашњим Росићима.Кажу да је ту зграду,качару,поклонио имућни ,неименовани сељак, а земљиште од три дунума,  даривао је Хаим-бег с тапијом „да он и његови наследници поклањају земљиште за школу у Дворовима на вјечна времена и хака не траже“.

Учитељ је становао у истој просторији гдје је била и учионица а настава се одвијала по цијели дан, на подне учитељ се одмарао а дјеца играла у учионици или напољу. Тек 1872. године , доградјена је још једна просторија уз школу, као учитељов стан. Учила се углавном вјеронаука, а понешто и читања и писања а тек много касније је уведена математика-рачун,те нешто из земљописа и историје.

Школско подручје је обухватало Дворове,Попове и Трјешницу а од 1872. године па до српско-турског рата 1875. године прикључена су и села Даздарево,Свињаревац /Остојићево/и Батковић.Број ученика је био између 30-70 у зависности од годишњег доба и радова у пољу. Настава је била сваког дана у недељи осим четвртка када је био одмор.Школска година је трајала 10 мјесеци а врховни надзор над школом је имала црква.Школарина се плаћала у натури /јаја,кокоши,месо и сл./јер учитељ није имао плату. Сва четири разреда су ималча наставу истовремено.
Први учитељ је био извјесни Р.Ј. родом из Балатуна а после њега П.Ј који је дошао из манастира Тавна.Након што је потоњи учитељ отишао дошао је неки Ристо, који је служио само пола године а онда долази Спасоја из Србије.

Учитељи су још били Марко Т., који је раније завршио ову школу, а потом Ђорђија С. родом из Tobuta.Za врјеме овог учитеља, који је завршио богословију у Београду, уведени су нови предмети па се изучавала вјеронаука,језикословље,рачун,земљопис Турске и Србије а уз то и српска историја. Књиге су биле махом београдске.

Таква и та школа је постојала све до 1876. године и почетка српско-турског рата а од 1876-1881. године није било никакве школе. Стара школа је претворена у механу а касније нестала као и земљиште за школу које је поклонио Хаим-бег.Наравно ,земљиште је узурпирано.

1881 . године,поново почиње са радом школа и то у кући неког Мађара Фенча у једној просторији. Први учитељ у тој школи је био J.St. у војничкој униформи, јер је био водник и био је све до 1884. године када је отпуштен. 
   
 1884 . године ,настојањем тадашњег катарског предстојника,Фрање Плентаја,је започела градња нове школе ,сваременог изгледа са три учионице која се задржала све до 1976. године и у коју су ишле многе генерације ученика. Земљиштеза школу су даровали Мухамед –бег и Ђул-бег Љубовићи и зато им је изречена хвала.
Овој школи се има захвалити што је описменила сељаке па је тачно записано 1888. годинеда су сељаци од 35-60 година описмењени у просјеку 1/3,што се може захвалити старој школи. Од 228 сељака који имају измедју 15-35 година умије читати 171 а од 8-15 година умију сви.
   
Касније ,у 20 вијеку, у Дворовима су направљене још двије нове школе и то 1976. године на мјесту старе порушене школе из 1884. године никла је нова четворогодишња школа а 1998. године ,на истом мјесту и нова осмогодишња школа,али о томе неки други пут. 
 
(ВЛАДАН СИМЕУНОВИЋ)