ЈЗУ БОЛНИЦА „СВЕТИ ВРАЧЕВИ“: ОБИЉЕЖЕН ЉУБИЧАСТИ ДАН
Свјетски дан подршке особама обољелим од епилепсије-„Љубичасти дан“, обиљежен је у Болници „Свети врачеви“. Тим поводом, одржан је округли сто, а учествовали су представници менаџмента Болнице, Одјељења неурологије, педагози и особе које су обољеле од епилепсије. Нела Митровић, помоћник директора Болнице др Нела Митровић, рекла је да је у овој здравственој установи сваки дан - дан подршке особама обољелим од епилепсије.
-У Републици Српској је око 6.000 обољелих од епилепсије и ако се воде препорукама неуролога, они могу лијепо да живе и буду укључени у друштво, те да имају своју породицу“, рекла је др Митровић и нагласила да у Болници улажу у знање и нову опрему за све медицинске гране. Неуролог др Александар Јовичић, нагласио је да према људима који имају епилепсију не треба имати предрасуде, већ им треба знати ефикасно помоћ.
-Епилепсија постоји од када постоје и људи, а данас се ти људи лијече савременом фармако и другом терапијом. У нашој установи можемо да урадимо комплетну дијагностику - од лабораторије, магнета, ЕЕГ-а, опсервације. Не сјећам се да ли смо у протеклих десетак година неког пацијента послали на даље лијечење, осим ако је потребан неурохируршки или неки други третман у лијечењу епилепсије“, рекао је др Јовичић и нагласио да није срамота имати епилепсију, те указао да је у посљедње двије године било ситуација да пацијенти, поготово женски, млађи, не пију лијекове.
-Дешавало се да у току трудноће, на порођају или након њега, имају епилептични напад. Смртност плода у нападу је 70 одсто, а и смртност пацијента је висока“, појаснио је др Јовичић и додао да не улази у то шта је разлог избјегавања терапије.
-Епилепсија није страшна за околину и врло је једноставно помоћи пацијенту који има напад. Потребно је да сачекате да прође грчење, окренете га на бок и ставите му руку под главу, те сачекати да дође Хитна помоћ“, рекао је др Јовичић и нагласио да та помоћ спасава живот. Гимназијалка Милица Павловић сматра да је епилепсија у друштву под плаштом стигме и да она као појединац, који има ту болест, усамљено живи и никада није упознала некога ко има исту болест, до данас, када су округлом столу поводом „Љубичастог дана“ присуствовали још двоје младих са истом дијагнозом.
-Епилепсију нисам наслиједила, добила сам је у пубертету и надам се да ће и да прође. Читала сам много о својој болести, као и о искуствима других људи, која су ми помогла“ рекла је Павловићева и нагласила да јој у Бијељини смета то што се мисли да она своје нападе, како је рекла, измишља.
Четврти сам разред, одличан сам ђак и немам потребу нити да се скривам, нити да нешто намјерно радим. Међутим, дешава се да, када имам напад епилепсије, људи око мене мисле да ја то заправо измишљам, а не знају да имам дијагнозу“, рекла је Павловићева и додала да има подршку свог разреда, као и наставног и ваннаставног особља. Она је указала да људи морају да знају да нико не зна када ће неко добити епи-напад, као и да знају како да се понашају ако томе присуствују, односно да тој особи не стављају ништа у уста.
Semberija info
-У Републици Српској је око 6.000 обољелих од епилепсије и ако се воде препорукама неуролога, они могу лијепо да живе и буду укључени у друштво, те да имају своју породицу“, рекла је др Митровић и нагласила да у Болници улажу у знање и нову опрему за све медицинске гране. Неуролог др Александар Јовичић, нагласио је да према људима који имају епилепсију не треба имати предрасуде, већ им треба знати ефикасно помоћ.
-Епилепсија постоји од када постоје и људи, а данас се ти људи лијече савременом фармако и другом терапијом. У нашој установи можемо да урадимо комплетну дијагностику - од лабораторије, магнета, ЕЕГ-а, опсервације. Не сјећам се да ли смо у протеклих десетак година неког пацијента послали на даље лијечење, осим ако је потребан неурохируршки или неки други третман у лијечењу епилепсије“, рекао је др Јовичић и нагласио да није срамота имати епилепсију, те указао да је у посљедње двије године било ситуација да пацијенти, поготово женски, млађи, не пију лијекове.
-Дешавало се да у току трудноће, на порођају или након њега, имају епилептични напад. Смртност плода у нападу је 70 одсто, а и смртност пацијента је висока“, појаснио је др Јовичић и додао да не улази у то шта је разлог избјегавања терапије.
-Епилепсија није страшна за околину и врло је једноставно помоћи пацијенту који има напад. Потребно је да сачекате да прође грчење, окренете га на бок и ставите му руку под главу, те сачекати да дође Хитна помоћ“, рекао је др Јовичић и нагласио да та помоћ спасава живот. Гимназијалка Милица Павловић сматра да је епилепсија у друштву под плаштом стигме и да она као појединац, који има ту болест, усамљено живи и никада није упознала некога ко има исту болест, до данас, када су округлом столу поводом „Љубичастог дана“ присуствовали још двоје младих са истом дијагнозом.
-Епилепсију нисам наслиједила, добила сам је у пубертету и надам се да ће и да прође. Читала сам много о својој болести, као и о искуствима других људи, која су ми помогла“ рекла је Павловићева и нагласила да јој у Бијељини смета то што се мисли да она своје нападе, како је рекла, измишља.
Четврти сам разред, одличан сам ђак и немам потребу нити да се скривам, нити да нешто намјерно радим. Међутим, дешава се да, када имам напад епилепсије, људи око мене мисле да ја то заправо измишљам, а не знају да имам дијагнозу“, рекла је Павловићева и додала да има подршку свог разреда, као и наставног и ваннаставног особља. Она је указала да људи морају да знају да нико не зна када ће неко добити епи-напад, као и да знају како да се понашају ако томе присуствују, односно да тој особи не стављају ништа у уста.
Semberija info
