Пољопривредни произвођачи у Семберији су забринути, када је у питању предстојећа прољећна сјетва, јер су сви репроматеријали енормно поскупили, изјавио је Бошко Радић, предсједник Удружења пољопривредних произвођача села Семберије на данашњој конференцији за штампу у Бијељини.

 Радић је подсјетио да је јесења сјетва пшенице, такође, обављена у тешким условима, без довољне примјене вјештачких ђубрива.
​

“Сада је неопходно обавити прихрану пшенице, а ми се суочавамо са изузетно високим цијенама вјештачких ђубрива. У прошлој години смо набављали стотину килограма ђубрива за 40 КМ, а сада то ђубриво кошта 200 КМ. Додатни проблем је што тог ђубрива и нема у продаји у довољним количинама. Апелујемо на ресорно министарство да подстицај за пшеницу, у износу од обећаних 400 КМ по хектару, исплати у што краћем року. На тај начин би ратари могли набавити недостајуће ђубриво за прихрану пшенице. Више ће нам значити исплата тих подстицаја сада, него да се исплата изврши у августу. Ратари се кредитно задужују, тако да већина узима кредите са великим хипотекама”, истакао је Радић,  нагласивши да је и предстојећа сјетва упитна због недостатка вјештачког ђубрива.

Радић је од ресорног министарства затражио организовање састанка са млинарима како би се на вријеме избјегли могући проблеми око обезбјеђења довољно пшенице за исхрану становништва.

 “Цијене пшенице константно расту и плашимо се да нас не задеси несташица пшенице. Министар Пашалић је изјавио да ће пшенице бити довољно за потребе становништва у Републици Српској, али, ми тражимо правовремен договор о откупној цијени пшенице са млинарима. Не желимо доћи у ситуацију да откупна цијена пшенице буде 36 пфенига по килограму, а ми већ сада ђубриво плаћамо 200 КМ за стотину килограма. У том случају нико од нас се не би могао наставити производњом житарица”, упозорио је Радић.

Душко Рикановић из Бродца обрађује 330 дунума земљишта. Он каже да је већ узео кредит у банци за прољетну сјетву, истакавши да би и ранија исплата подстицаја била недовољна да амортизује огромно поскупљење репроматеријала.

“Мени је неопходно 50.000 КМ за прољећну сјетву. Уштедио сам десет, подигао сам кредит од десет хиљада КМ у банци и са још  шест хиљада подстицаја имао бих тек половину средстава за редуковану сјетву”, каже Рикановић.
Бранко Савић, произвођач млијека из Средњег Драгаљевца, каже да је за све, па и за пољопривреднике ово ванредна ситуација, слична ратном окружењу.

“Ресорно министарство не може ријешити све наше проблеме, тако да би Влада РС и Народна скупштина РС требало да буду у сталном засиједању. Ситуација је очајна, јер, уколико не будемо засијали овог прољећа, питање је шта ће се дешавати са узгојем свиња и говеда, те са производњом млијека. Плашим се да, уколико се овако настави, сточни фонд нећемо моћи обновити у наредних двадесет година. На тај начин, по оној народној, “пуцамо сами себи у ногу”. Није било лако ни раније, али, сада је ситуација постала катастрофална. Да смо, којим случајем, имали робне резерве, нешто се могло поправити. Неопходно је набавити ђубриво, обавити сјетву, направити аранжмане са банкама. Комплетна Влада РС мора се укључити у рјешавање овог проблема”, истакао је Савић.

Семберија инфо