ЗДРАВЉЕ БУБРЕГА ЗА СВЕ :: Semberija INFO ::

 

ЗДРАВЉЕ БУБРЕГА ЗА СВЕ


Данас се у свијету обиљежава Свјетски дан борбе против болести бубрега, односно обиљежава се сваке године другог четвртка у марту.  Ова глобална кампања се води од 2006. године, а ове године се обиљежава под слоганом „ Здравље бубрега за све“. Циљ ове кампање је да се подигне свијест становништва о једном тако битном органу, парном који има значајну улогу за одржавање живота.

Најважније функције бубрега су излучивање течности из нашег организма, као и излучивање токсичних материја. Колико је он битан орган, говори и информација да у току једног дана он исфилтрира од 20 до 25 % крви које срце испумпа, односно 1.800 литара, а током дана направи 180 литара урина од чега излучи једну до двије литре, а са њим излазе и сви токсини, вишак електролита и сви нус продукти из организма да би он остао здрав.


-Хронична бубрежна болест је у порасту, а може се рећи да је узрок томе повећан број болесника на првом мјесту  са дијабетес мелитусом, на другом мјесту је хипертензија, затим гојазност, нездрав начин живота'', рекла је др Драгана Нешковић, интерниста – нефролог и шеф Одјељења за интернистичке гране у Болници „Свети врачеви“ Бијељина.
-Босна и Херцеговина има ендемска подручја и ми сада се налазимо на једном таквом подручју и управо због тога потребно је да се повећа свијест о превентивним прегледима за рано откривање хроничне бубрежне болести.  Она када дође у завршну фазу не постоји изљечење, у том моменту једини видови лијечења су дијализа или трансплантација. Ране фазе ове болести су, нажалост асимптоматске, некада дође и до оштећења 80% ткива бубрега, прије него што се појаве симптоми“, казала је др Нешковић.


Др Нешковић је додала се у Болници „Свети врачеви“ Бијељина труде да раде превентивне прегледе, да осавремењавају њихову дијагностику и да им у томе помаже менаџмент болнице и директор професор др Златко Максимовић.

-Превентивне прегледе би требали да обаве особе у ризику, а то су пацијенти који имају хипертензију, дијабетес мелитус, особе са позитивном породичном анемнезом на балканску ендемску нефропатију, на полицистичну болест бубрега, на гломеронефритисе, гојазне особе, особе преко 60 година старости, пушачи, особе са једним бубрегом и особе које узимају лијекове против болова“, казала је  др Нешковић и нагласила да постоји осам „златних“ правила за здравље бубрега.

-Будите фит, крећте се, редовно контролишите ниво шећера у крви, крвни притисак, немојте пушити, будите физички активни, узимајте довољну количину течности, уколико имате преко 40 година смањите узимање соли, пет грама дневно се препоручује, као и да рационално користите лијекове против болова, а  уколико имате наследност за хронично бубрежно обољење идите на редовне прегледе,“ истакла је др Нешковић.

Др Марина Марић, педијатар – нефролог, рекла је да су код дјеце најчешће инфекција уринарног тракта, а компликоване инфекције могу довести до оштећења бубрежног паренхима и до доласка такозване ожиљне нефропатије, а која уводи у прогресију бубрежне болести.

- Хронична бубрежна болест код дјеце је губитак бубрежне функције, током неколико мјесеци и дужег временског периода.  Најчешћи узроци обољења код дјеце које доводе до прогресије бубрежне функције и терминалне бубрежне инсуфицијенције су конгениталне аномалије.  Код обољења бубрега код дјеце битна је рана превенција и ренопротективна терапија, која је најуспјешнија у раном стадијуму бубрежне инсуфицијенције. Јако је важно да се обави регистрација такве дјеце, односно дјеце са високим ризиком за развој ове болести, а то су дјеца са интраутериним застојем у расту, дјеца која су имала акутну бубрежну инсуфицијенцију, те дјеца која су имала нефритични синдром, хемолитички – уремички синдром, васкулитис,  рецидивантним уринарним инфекцијама, рефлуксном нефропатијом, дијабетесом, са повишеним крвним притиском и дјеца са позитивном породичном анемнезом на фјоредитарне нефритисе и дјеца са уролошким проблемима“, рекла је др Марић. 
 
Semberija info