Брачни пар Чечар, Маријана и Бојан из Бијељине, у браку су 10 година и поносни су родитељи три прекрасна дјечака - Душана (8,5), Лазара (7) и Михаила (5).
 
 
Мама Маријана је магистар правних наука, незапослена и у слободно вријеме, колико јој то обавезе дозвољавају, бави се преводилачким радом и пише приче и пјесме. Тата Бојан завршио је Православни богословски  фаултет у Београду и специјалистичке студије из Православне теологије у Женеви, служи као протођакон у Петропавловском храму у Бијељини и предаје православну вјеронауку у основној школи. Поред тога, он се бави и православним издаваштвом и већ девет година је главни и одговорни уредник часописа „Животворни Источник“ Епархије Зворничко – тузланске. Главни и одговорни уредник је Православне издавачке куће „Синај“. Поред свих диплома и звања, Чечари имају оне које су, како подсјећају, највредније, а то су звање мама и тата.
 
Брачни пар Чечар је о својој породици за „Семберија инфо“ с великим поносном говорио. Кажу да је најстарији син Душан ученик другог, а Лазар је у првом разреду. Најмлађи Михаил ове године креће у предшколско образовање, тако да ће сви бити школарци.

-Добри су ђаци, а ми се трудимо да пратимо њихова интересовања како одрастају. Усмјеравамо их ка књигама, музици, спорту... Најстарији син Душан, добио је награду као најчиталац у Библиотеци „Филип Вишњић“. Што се тиче ваннаставних активности немају их много, јер се трудимо да их не оптерећујемо превише, док су још мали. Желимо да имају времена за игру, да возе бицикле, пецају, иду у шетње, пливају. За сада настојимо да бирамо оне активности које су бесплатне. Имамо у плану да их упишемо у музичку школу, али не желимо прерано“, кажу Чечари.

Насљедници породице Чечар су марљиви и послушни. Други по старини, Лазар помаже тати током литургије у олтару, а некада и најмлађи Михаило.

Маријана и Бојан кажу да су дјеци јако посвећени и сматрају да у данашње вријеме тако мора бити, јер су дјеца изложена многим ризицима које носи савремено доба и транзиција из система у систем.
-Настојимо да их одгајамо што више у складу са природом и српском традицијом – Православном српском традицијом. Желимо да познају своју фамилију, историју своје породице, своју вјеру.  Трудимо се да дјецу научимо основним животним вјештинама и вриједностима, а и да их укључимо у свакодневни живот“, истакао је брачни пар Чечар.

O броју дјеце Маријана и Бојан никада нису размишљали колико ће их имати.
-Некоме Господ благослови само једно, неко не добије ниједно, неко усвоји дијете, неко се стара о дјеци својих рођака, неко служи друштву на неки други начин. Нас је Господ благословио са троје малишана и молимо се њему да нас усмјери на своју вољу“, завршава брачни пар.



Поред недаће која је задесила ову породицу, они нису изгубили ведрину и осмијех. Подсјећају, најстарији син Душан био је озбиљно болестан у другом мјесецу живота и болест је утицала на његов развој. Већ девету годину свакодневно у породици и са терапеутима он се труди да постигне све оно што је пропустио. Поред вјежбања код куће похађа Дневни центар и иде на терапије у држави и иностранству. Браћа су му донијела само још више љубави и пажње, те мотив и подстицај да што више успије да се уклопи са осталом дјецом.
Дан породице Чечар је јако ужурбан и попуњен, али настоје да се одморе и успоре.

-Дјечаци иду рано у кревет, јер здравље је на првом мјесту. Ми, као пар имамо времена и за себе. Треба дозволти дјеци да се друже са комшилуком, бакама, декама, кумовима, јер тако је увијек било. „Све могу у Христу који ми снагу даје“, говорио је Апостол Петар“, подсјећају Чечари.
Порука младима који планирају да  ступе у брак и да се остваре као родитељи од породице Чечар је да ,,тек троје дјеце чини заједницу’’.

- Једно је дијете само и није фер очекивати од њега сутра да само брине о двоје старих родитеља. Двоје је увијек некако једно другом супростављено као конкуренција, а тек треће прави равнотежу и доноси једну сасвим нову врсту радости. Свједочећи лијепим породичним односима, срећи и лијепом васпитању дјеце која су расла у породицама гдје их је било четворо или петоро, схватили смо да је врхунски чин љубави према дјетету подарити му браћу и сестре. Наравно да велика породица тражи одрицања и доста пажње, али оно што се добија заузврат не може се ријечима описати“, поносно за ,,Семберија инфо’’ истичу своју животну формулу поносни родитељи Маријана и Бојан Чечар.
 
(Семберија инфо)                                             
​