На Универзитету “Бијељина” одржано је традиционално савјетовање о изазовима који прате домаћу пољопривредну производњу у Семберији и Републици Српској.

Михајло Малетић, пољопривредни произвођач из Којчиновца јесенас је засијао два хектара пшеницом. Он каже да су проблеми, с којима се суочавају пољопривредници на почетку ове године, огромни.



 “Вјештачка ђубрива су поскупјела и до тристо одсто. Дизел свакодневно поскупљује, као и сјеменски материјал. Биће изузетно тешко. С друге стране, наши производи немају адекватну тржишну цијену. Слушамо приче о подстицају за пшеницу у износу од два пфенига по килограму, што је недовољно. Индустријски кромпир овог прољећа мало ко ће засијати. Има пуно пољопривредника који кажу да неће ништа сијати, јер се руководе једноставном рачуницом, уложиш хиљаду КМ, а добијеш 800 КМ на јесен и питаш се, гдје се налазиш. Ни ми сами не знамо шта да радимо”, каже Малетић, истичући да се велики новац издваја за јавну потрошњу, док за пољопривреду нема довољно новца.

“Добићемо регресирано гориво, у износу од 50 пфенига, али ће оно опет коштати  више од двије КМ по литру. Кад сјетва почне, биће још скупље. Ушли смо у процес либерализације и  слободног формирања цијена, а фабрика немамо, нема радних мјеста. Имамо пољопривредне и фармацеутске апотеке и коцкарнице. Од чега онда да живимо”, пита се  Михајло Малетић.

Илија Лазић (66) из Велиног Села каже да сваког прољећа сије житарице на површини од око четири хектара.
 “По свему судећи, имаћемо најскупљу сјетву до сада, откако се бавим пољопривредом. Наши производи су поскупјели око тридесетак одсто, а вјештачко ђубриво је поскупјело три пута. Неопходне су нам веће субвенције у пољопривреди”, каже Лазић.



Горица Цвијановић, професор на Пољопривредном факултету Универзитета “Бијељина” на овом семинару говорила је о жетвеним остацима и микробиолошким препаратима пољопривредне производње. Она каже да се трендови и технологије у пољопривредној производњи мијењају, као и захтјеви потрошача, а све промјене су усмјерене на производњу здравствено безбједне хране и очувања животне средине.

“Данас је храна вриједносно и статусно постала тржишна роба, као и свака друга роба. У храни се често могу пронаћи и недозвољене супстанце и материје чија концентрација прелази максимално дозвољене количине. У Семберији постоје регистровани произвођачи у органском сектору, а већ имамо и такозвану “прецизну” пољопривреду која захтијева знање и модерну опрему. Што се тиче жетвених остатака, још увијек се посматрају као отпад и често се спаљују, а тиме се причињава огромна штета и земљишту и атмосфери”, истиче професорка Цвијановић.



Зоран Малетић, помоћник министра пољопривреде у Влади Републике Српске, најавио је сет мјера за пољопривреду, истичући да ће то бити значајна подршка пољопривредницима уочи овогодишње прољећне сјетве.

Он каже да се и са великим дистрибутерима разговара о  обезбјеђењу вјештачког ђубрива по нижим цијенама.
“Ми не очекујемо значајнији пад приноса пшенице у овој години, у односу на прошлу годину. Очекујемо да ће кукуруза бити засијано више него прошле године. Аграрни буџет је усвојен на износ од 75 милиона КМ, а значајна средства ће бити повучена и из Компензационог фонда. За капиталне инвестиције биће обезбијеђено око десет милиона КМ”, каже Малетић.

Градоначелник Бијељине Љубиша Петровић  изјавио је да Семберија пуно значи и пуно доприноси развоју пољопривредне производње у Републици Српској.

“Разматрамо могућност увођења нових позиција у правилнику Аграрног фонда за субвенционисање камата и друге видове помоћи пољопривредницима. Важно је да имамо транспарентну расподјелу расположивог новца, како би се амортизовали удари цијена репроматеријала на пољопривредну производњу.”, истакао је Петровић. Љ.Љ.
 
(Семберија инфо)