ЗОРАН МАСТИЛО - НЕЗАОБИЛАЗНЕ ТЕМЕ СУ ПИТАЊА ЕКОНОМИЈЕ, ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА, ОБРАЗОВАЊА И ПОЛОЖАЈА МЛАДИХ У НАШЕМ ДРУШТВУ :: Semberija INFO ::

 

ЗОРАН МАСТИЛО - НЕЗАОБИЛАЗНЕ ТЕМЕ СУ ПИТАЊА ЕКОНОМИЈЕ, ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА, ОБРАЗОВАЊА И ПОЛОЖАЈА МЛАДИХ У НАШЕМ ДРУШТВУ


Foto
За портал Семберија ИНФО говори проф. др Зоран Мастило, дугогодишњи универзитетски професор. Незаобилазне теме су питања економије, пензионог система, образовања и положаја младих у нашем друштву.
 
1. Дугогодишњи сте професор на Факултету пословне економије у Бијељини. Како је текло Ваше академско стасавање?

Завршио сам средњу Економску школу у Сарајеву давне 1982. године а Економски факултет, такође у Сарајеву пет година касније. Постдипломске студије економског смјера завршио сам на Економском факултету Пале, Универзитет у Источном Сарајеву. Докторску дисертацију одбранио сам 2006. године, на Економском факултету у Бањој Луци. Био је то дуг и трновит пут, да бих данас био у посједу највећег Универзитетског звања које вам може бити додијељено док сте у радном односу. Рад је гаранција успјеха. Тренутно, ово ми је осамнаеста генерација студената на Факултету пословне економије, Универзитета у Источном Сарајеву на којем сам прошао све процедуре напредовања на Универзитету, од вишег асистента до редовног професора.

Неко сам ко је заједно са другима у том времену дао огроман допринос да се зграда центра за високо образовање утемељи у Бијељини. Не само зграда, него да и Виша школа за спољну трговину прерасте у Факултет пословне економије. На то сам поносан. Високо образовање би требало да буде циљ и понос сваког друштва. Кадрови који раде тамо, који су читав свој живот посветили Универзитету и то часно раде, требало би да имају посебан статус у друштву. Дакле, читав живот економска наука и економска теорија.

2. Као неко ко је цијели свој професионални ангажман посветио економији како бисте оцијенили тренутно стање економије у Републици Српској и Босни и Херцеговини?

Прије него се осврнем на економско стање у РС и БиХ желим казати да је укупно друштвено стање на глобалном нивоу тешко и неизвјесно, са огромним изазовима са којима се суочава данашњица. Такво друштвено стање продуковало је  лоше економско стање, а ако томе додамо пандемију која је задесила читаво човјечанство, онда слободно могу да кажем да се економски систем у БиХ и њеним  ентитетима, суочава са озбиљним проблемима.
На нивоу домаће економије биљежимо:
 - Јако ниске стопе раста (у 2020. години стопе раста су биле чак негативне),
 - Суочавамо се са високом стопом незапослености. Иако велики број кадрова тражећи посао напушта БиХ и одлази највише у земље ЕУ, и даље млади високообразовани кадрови на домаћем тржишту немају довољно послова.
- Имамо негативан спољнотрговински биланс - значајно више увозимо роба и услуга у односу на оно што извозимо.
- Немамо стабилне цијене, односно инфлација и то трошковна, присутна је током цијеле 2021. године,  са тенденцијом  наставка и у 2022. години. Константујем да инфлација није само проблем у БиХ, она постаје проблем чак и моћним економијама каква је економија САД, са великом стопом од 6%, што се сматра највећом стопом раста инфлације у задњих 30 година.
 - Наша економија је неконкурентна на међународном тржишту, оптерећена је високим стопама пореза и доприноса на лична давања, што је супротно праксама напредних економија. Такође, проблем је и фискални капацитет наше економије. Све мање је изворних прихода у смислу њиховог проширења како би се уредно у већем обиму пунили буџети на нивоу БиХ и њених ентитета.
- Не можемо се похвалити ни монетарном политиком знајући да Централном банком Босне и Херцеговине (ЦББиХ) управља Валутни одбор. Улога Валутног одбора садржана је у његовој крутости да подстиче развој ове земље. Умјесто развоја ово тијело се ограничило на одржавање стабилности постојећег економског стања.
 - Не постоји оптимална искориштеност природних потенцијала у функцији развоја наше економије. Овдје мислим на ресурсе као што су воде, шуме, плодне земље, и наравно, туристичке потенцијале.



3. Које мјере сматрате да би надлежне власти морале предузети како би поправиле евидентно негативне економске трендове у држави?

Забрињавајуће је што је у БиХ и њеним ентитетима  присутно све мање страних директних инвестиција, чиме је пропуштена шанса за велике инфраструктурне пројекте. Само велики инфраструктурни пројекти генеришу масовно запошљавање, што резултира већим стопама економског раста. Ако погледамо примјер Србије чијој су економији и њеном убрзаном развоју највише допринијеле стране директне инвестиције, онда је то сигурно порука да се босанскохерцеговачка и економија Републике Српске морају отварати према међународном тржишту капитала. То мора бити стратешки циљ економске политике Владе Републике Српске.

Као што сам раније навео, један од начина поправљања наше незавидне економске позиције видим у бољем и ефикаснијем кориштењу природних ресурса. Ту је наша шанса за развој. Окренимо се властитим потенцијалима, ставимо их у бољу искориштеност и очекујмо макроекономски развој, односно бићемо на путу да тежимо ка макроекономској равнотежи.

4. Свједоци смо поражавајућих демографских показатеља нашег друштва. Ниска стопа наталитета и миграције становништва према земљама западне Европе свој узрок имају у неразвијеним економским односима у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Гдје смо то, као друштво и држава погријешили да током посљедњих четврт вијека нисмо успјели изградити стабилан и снажан економски систем?

Демографска политика је велики изазов за наше друштво. Видим да се трага за рјешењима, али их нажалост још нема. Питање је превише озбиљно и комплексно да би само један универзитетски професор могао дати одговор на њега. Није рјешење само финансијска награда за рађање првог дјетета, то је много сложеније и озбиљније питање. Ово је више од локалног и регионалног проблема, проблем депопулације је европски проблем. Само азијска и афричка друштва немају проблема са овим питањем.

Из свог угла могу рећи да су подаци алармантни. Ево неколико података који су урадили познати демографи а који процјењују да БиХ тренутно има  3 045 890 становника,  што је мање за 1 331 143 у односу на 1991. годину! На основу података за РС направљена је процјена за 2020. годину по којој Република Српска има 1 053 543 становника, што је мање за 504.844 становника у односу на 1991. годину!

5. Актуелне су најаве повећања пензија. Колико је стабилан наш пензиони систем односно, има ли могућности да, обзиром на тренд повећања трошкова живота и само повећање пензија буде веће?

Најављено повећање пензија је законска обавеза да се пензије усклађују на нивоу године дана, у складу са 50% растом просјечне плате (од укупног њеног раста за годину дана) и 50% раста трошкова живота (од укупног њиховог раста за годину дана). То повећање на годишњем нивоу коштаће Фонд око 50 милиона конвертибилних марака, што није баш лако прикупити. Мој утисак је да ће се поново посегнути за буџетом или кредитним задужењем. Порука - морамо се борити за реално повећање пензија, које обезбјеђује реални и јавни сектор, својим пуњењем буџета Фонда ПИО.

Наш пензиони систем је у потпуности нестабилан. Зато што је наслоњен на буџет РС, односно зато што сва недостајућа средства у Фонду намирује буџет Републике Српске. То је све науштрб развоја Републике Српске. Заправо, то је једна дестимулативна мјера за уплатиоце доприноса, јер би се неки могли понашати тако да мање уплаћују доприноса, знајући да ће сва недостајућа средства дотирати буџет.



6. Дуго година сте у високом образовању. Како оцјењујете наш систем високог школства? Колико је усклађен са потребама друштва и економије? Има ли простора за развој и унапређење високог школства по узору на европске земље?

Ја сам 18 година у високом образовању. Наш систем високог образовања требало би стално унапређивати и јачати, односно ускладити га са међународним стандардима и праксама које се примјењују широм свијета. Није у потпуности усклађен са тржиштем рада. Ми још увијек школујемо кадрове који су мање потребни тржишту рада и као такве их гомиламо на заводу за запошљавање што је лоша порука младим и образованим људима. Недостају нам курентни кадрови, кадрови вични, способни за дигитални свијет и његову трансформацију. Недостају нам кадрови који би могли пронаћи своје запослење одмах, на домаћем и међународном тржишту. То је један од праваца развоја нашег високог образовања што би свакако донијело корист за читаво друштво.

7. Какав је ваш доживљај студентске популације? Са каквим амбицијама они долазе на студиј, како замишљају своју будућност? Колико су те њихове представе реалне?

Студенти су наш најквалитетнији ресурс, нешто најбоље што Република Српска има. Пуни су знања, ентузијазма, имају воље и опредијељени су да се кроз живот изграђују као озбиљни и знани људи. У томе их подржавам, дајем свој допринос да напредују и да се развијају. Разочарају се када виде да њихове старије колеге нису пронашле посао у струци, или га нису уопште пронашли. Тада смањују своје мотиве, покушавају да се солидаришу у ставу, да не требају да се школују знајући да посла нема. Од таквих стања их морамо чувати, заједно са њиховим родитељима говорити им да то нису исправни поступци и да њихова размишљања требају ићи у смјеру школовања и изграђивања као озбиљни људи, а посао ће доћи сам по себи. Ово је озбиљан проблем код младих људи и требамо сви заједно са њима радити на томе да оваква размишљања промијене, односно да их не прихватају.



8. Због актуелне друштвено-политичке ситуације у БиХ многи млади људи се налазе пред дилемом: остати или отићи. Када разговарате са својим студентима на ову тему, шта им кажете?

Заиста живимо у времену када су узлазни трендови напуштања младих људи ових простора. То је велики проблем, још је већи када образовани и знани људи напуштају нашу земљу. Овај проблем посебно је изражен у задњих седам до осам година.  Ја разумијем младе људе поготово оне који имовно лошије стоје, који морају тражити своје запослење, морају зарађивати новац за себе, а поготово што им вријеме пролази и како кажу биолошки сат куца своје вријеме.

Моја порука јесте да остану овдје, да граде и унапређују своју земљу, а држава и власт морају тражити рјешење и стимулисати младе људе да се запошљавају. Држава мора запослити све незапослене до природне стопе незапослености. Нема их пуно, постоје подстицаји за приватни или јавни сектор. Дакле, треба имати политику запошљавања која мора бити потпомогнута из буџета РС или неким од кредитних линија за свако ново радно мјесто. Запошљавање је гаранција опстанка младих на овим просторима, а што све води бољој будућности и праведнијем друштву.

(Семберија инфо)