У сусрет Изложби графика умјетника из Србије и БиХ (1954-2003)
 
У Галерији Центра за културу ,,Семберија'', крајем фебруара ће  бити отворена ретроспективна изложба графика познатих умјетника са подручја БиХ и Србије, насталих од 1954. до 2003. године. 

Посјетиоци ће моћи видјети дјела Брана Миљуша, Бошка Карановића, Велизара Крстића, Џевада Хозе, Милана Станојева, Слободана Кнежевића, Милице Којић, Риста Антуновића, Мића Стојиљковића … Старалаца који су своје радове поклонили или су она на други начин постала дио бијељинског фонда.
Циљ је и да се формира изложбу која ће бити приказана и у градовима широм Србије и БиХ. Оцјена је да ови аутори то заслужују, јер одабрани радови имају умјетничку, али и педагошку вриједност. 
„Већину чине дјела настала коришћењем древних техника, класичним занатским поступком ручне обраде дрвених, металних или камених плоча, на којима умјетници стварају своја дјела, а затим штампају на различитим пресама и у одређеним тиражима. Финални отисак не изводи умјетник, него специјализовани техничар чиме се омогућава већи тираж. “ 

Након ове, слиједи још једна изложба графика. Овај пут ретроспектива радова самог кустоса Галерије Центра за културу Милијанка  Михољчића.
Током љета грађани ће у простору Галерије моћи погледати и изложбу из фундуса галерије из Брчког, а потом и радове који ће тек настати у оквиру Ликовне колоније коју традиционално организује Туристичка организација у Бијељини. 
За Славу града, Дан Светог Пантелејмона слиједи и традиционални „14. бијељински умјетнички салон“ који окупља академске сликаре  и вајаре, архитекте, аудио-визуелне и друге  умјетнике из Бијељине. 
,,У Бијељини тренутно живи и ствара око тридесет до четрдесет умјетника. На Салону увијек учествује више од двадесет. Циљ је да суграђанима представимо ауторе, али и квалитет умјетничке сцене нашем граду. Према пропозицијама дјела која се излажу не смију бити излагана прије и морају бити завршена у року који није старији од годину дана од дана излагања.'' 
​
Организовање салона, али и самосталних изложби значе да је Центар за културу прихватио и изазов да преузме на себе прилично изазован ризик одабира и презентације радова актуелних бијељинских стваралаца. Од младих академских умјетника, до оних који се баве примјењеном и модерном умјетношћу. На тај начин се промовише и популаризује њихов рад и отварају врата даљег успјеха.
Тако је Бијељински умјетнички салон до сада изњедрио више младих умјетника који су постали признати и изван граница Српске и БиХ. Међу њима су Дајана Перић и Павле Голијанин, каже Михољчић. 
Перићева данас Живи у САД, гдје је докторирала је умјетност и запослена је као асистент на једној од академија, док је Голијанин докторирао графику у Новом Саду и до сада је имао више запажених изложби. 
 
Галерија Центра за културу  је протекле јесени обиљежила 35. година постојања. Оно што је остало запажено је да су за ове три и по деценије грађани Бијељине могли погледати заиста вриједне изложбе: Саве Шумановића, Паје Јовановића, Исмета Мујезиновића, Бране Миљуша, Саве Стојкова, Миливоја Унковића, Фрање Мраза, Милорада Чоловића, Драгана Лубарде, Љубице Мркаљ, Павла Аксентијевића …