ДАНАС РОМИ СЛАВЕ ВАСИЛИЦУ
Удружење грађана "Отахарин" је јуче, 13. јануара по први пут организовало обиљежавање ромског празника Василице. Обиљежавањем овог празника жељели се да скрену пажњу јавности на богатство ромске културе, традиције и обичаја. Планирају да ову и сличне манифестације промоције ромске културе и традиције наставе и додатно обогате и у наредним годинама.
Василица је један од најзначајнијих ромских традиционалних празника. Бијељински Роми га чешће означавају као Божић. Овај празник се обиљежава 14. јануара и Роми и Ромкиње га у Бијељини обиљежавају као породични празник који обилује мноштвом обичаја.
Ромски народ на Балкану преузео је многе обичаје од народа с којима у дугом временском раздобљу живи, али истовремено није заборавио ни властиту традицију. Управо такве културолошке специфичности су разлог постојања одређених разлика у начину на који Роми славе Василицу од осталих балканских народа. Василица је и први дан Нове године па се према обичајима на овај дан обављају ритуали који за циљ имају благостање породице.
Према Драгољубу Ацковићу, православни Роми на Балкану његују сљедећу легенду:
„Једанпут пође Фираун (ромски цар) у рат и дође до мора. Бог га је волио, па нареди да се море растави и он сух дође до половине мора. Ту се превари и рекне: „И Бог ме се боји а камоли људи!“ Бог га тада упита: „Чија је ово сила?“ Он умјесто да рекне: „Твоја Боже!“, превари се и рекне: „Моја!“ Бог се наљути и нареди да се море састави како је и било, те се и Фираун и сва његова војска подаве; само остану на животу они који су били изашли из мора.
Послије тога, пошаље Бог св. Василија онима што су били изашли и он их упита: „Хоћете ли ме славити, па да вас саставим са онима који су на оној страни?“ „Хоћемо “, одговоре му они. Онда се св. Василије помоли Богу и Бог створи гуску. Роми се један по један попну на гуску и она их пренесе на другу страну мора. Св . Василије им онда нареди да га славе и да за његов дан кољу гуске. Од тог остатка Фираунове војске настали су сви Роми. У знак захвалности што их је спасио, Роми и данас славе светог Василија или Василицу.“
Семберија инфо
Василица је један од најзначајнијих ромских традиционалних празника. Бијељински Роми га чешће означавају као Божић. Овај празник се обиљежава 14. јануара и Роми и Ромкиње га у Бијељини обиљежавају као породични празник који обилује мноштвом обичаја.
Ромски народ на Балкану преузео је многе обичаје од народа с којима у дугом временском раздобљу живи, али истовремено није заборавио ни властиту традицију. Управо такве културолошке специфичности су разлог постојања одређених разлика у начину на који Роми славе Василицу од осталих балканских народа. Василица је и први дан Нове године па се према обичајима на овај дан обављају ритуали који за циљ имају благостање породице.
Према Драгољубу Ацковићу, православни Роми на Балкану његују сљедећу легенду:
„Једанпут пође Фираун (ромски цар) у рат и дође до мора. Бог га је волио, па нареди да се море растави и он сух дође до половине мора. Ту се превари и рекне: „И Бог ме се боји а камоли људи!“ Бог га тада упита: „Чија је ово сила?“ Он умјесто да рекне: „Твоја Боже!“, превари се и рекне: „Моја!“ Бог се наљути и нареди да се море састави како је и било, те се и Фираун и сва његова војска подаве; само остану на животу они који су били изашли из мора.
Послије тога, пошаље Бог св. Василија онима што су били изашли и он их упита: „Хоћете ли ме славити, па да вас саставим са онима који су на оној страни?“ „Хоћемо “, одговоре му они. Онда се св. Василије помоли Богу и Бог створи гуску. Роми се један по један попну на гуску и она их пренесе на другу страну мора. Св . Василије им онда нареди да га славе и да за његов дан кољу гуске. Од тог остатка Фираунове војске настали су сви Роми. У знак захвалности што их је спасио, Роми и данас славе светог Василија или Василицу.“
Семберија инфо
