Оснивач ,,Плаве лагуне’’ Светлана Нешковић, која је по професији васпитач, каже да је у наведеном насељу постојала потреба за вртићем, те да изградња нове школе и предшколске установе на Лединцима није утицала на рад овог објекта.
 
-Генерално гледано, мањак је предшколских установа за дјецу и Бијељини би требало још вртића. Овај клуб за дјецу, сходно величини простора у којем бораве, прима 30 малишана узраста од двије до шест година. Имамо запослена три васпитача која посједују неопходна знања и квалификације и радимо према програму који је донесен законом’’, рекла је Нешковићева.
 
Она је навела да особље вртића, осим свакодневне бриге и максималне пажње, настоји да све просторије унутар објекта, као и двориште, обогати разним активностима, уз употребу различитих материјала и реквизита.
 

НАЈТАЛЕНТОВАНИЈИ
 
Према оцјени представника свих предшколских установа које су учествовале у пројекту Дјечији свијет најталентованији малишани предшколске установе ,,ПЛАВА ЛАГУНА’’ – КЛУБ ЗА ДЈЕЦУ су:

1. Феђа Феранчак

2.  Миа Матић
 

 

3. Миона Топалић
 

​

-Сарађујемо са школом страних језика, приређујемо и позоришне представе, те се трудимо да створимо боље услове за мјешовиту групу дјеце, како би се заједно дружили, играли, стварали, спонтано учили једни од других. Да би се што успјешније одвијао васпитно-образовни процес, сарадња са родитељима је свакодневна и одвија се кроз индивидуалне разговоре, путем анкетног упитника и родитељских састанака’’, истакла је Нешковићева.
 
Она је нагласила да се у ,,Плавој лагуни’’ залажу за поштовање дјечијих права и прилагођавање активности дјечијим жељама и потребама.
 
-Вртић посједује и двориште у којем малишани свакодневно бораве. До сада нисмо организовали излете изван Бијељине, али у плану су нам једнодневне екскурзије. На прољеће ћемо почети са неким краћим релацијама, а затим ће услиједити мало даља путовања, на примјер до Зоолошког врта у Београду’’, додала је Нешковићева.
 
Говорећи о предшколском образовању у Европи, у односу на Републику Српску и БиХ, она је навела да је пракса развијених земаља да дјеца што више времена проводе на отвореном.
 
-Код нас су још подијељена мишљења – неки родитељи су сагласни да дјеца што више времена проводе вани, док неки одмах, чим падне снијег или захладни, питају да ли ће се дјеца прехладити. Ја мислим да их не треба држати под стакленим звоном и плашити се разних вируса и сличног. Дјеца морају да изграде што јачи имунитет и због тога је важно проводити вријеме напољу’’, закључила је Нешковићева.